Švajcarski glečeri su ove godine izgubili dodatnih četiri odsto zapremine.
To je drugi najveći gubitak posle prošlogodišnjeg od šest odsto.
Ovo su podaci iz godišnjeg izveštaja Švajcarske mreže za praćenje glečera (Glamos), čiji tim godinama nadzire 176 od 1.400 švajcarskih glečera.
Oni upozoravaju da je sada možda prekasno da se spasu mnoga alpska ledena polja, čak i kad bi se ispunile sve propisane mere za ublažavanje klimatskih promena.
„Ovo je strašno“, naveo je direktor Glamosa.
Za samo dve godine, švajcarski glečeri su izgubili 10 odsto zapremine.
Prethodno se toliko leda otopilo za ukupno tri decenije, odnosno između 1960. i 1990. godine.
Glaciologe koji mere led ne teši činjenica da se ove godine istopilo nešto manje leda nego što je tokom prošlogodišnjeg rekorda.
„Ovo je druga najgora godina od početka merenja.
„Užasno je videti da se ovaj ekstrem od prošle godine ponavlja“, rekao je Matijas Hus, direktor Glamosa, za BBC.
Istraživači kažu da je gubitak leda posledica uzastopnih, izrazito toplih leta i prilično malo snežnih padavina prošle zime.
Ako se ovakvi vremenski obrasci nastave, dodaju, otopljavanje će se samo ubrzati.
Neki od manjih švajcarskih glečera su već nestali.
Ove godine su istraživači prestali da prate glečer Sveti Anafirn jer nema dovoljno leda da bi bilo vredno daljeg merenja.
Drugi glečeri se smanjuju toliko brzo da je malo verovatno da se mogu spasiti, čak i kad bi se rast globalne temperature zadržao ispod 1,5 stepeni Celzijusa, što je dogovoreno Pariskim sporazumom o klimi.
Bez ogromnog smanjenja gasova staklene bašte povezanih sa globalnim zagrevanjem, stručnjaci za glečere upozoravaju da bi čak i veći glečeri poput Aleča, čiji je led sada u nekim delovima debeo 800 metara, mogli nestati u roku od jedne generacije.
„Svaki put kada se vratim na ova mesta koje pratim dugi niz godina, sve je drugačije.
„Led je manji, tanji i sivlji. Veoma je tužno“, rekao je Hus.
Ali gubitak glečera ne znači samo da će nestati predivne panorame.
Led, koji se tradicionalno nakuplja zimi i polako topi leti, obezbeđuje svežu vodu od ključnog značaja za evropske reke.
Njom se navodnjavaju usevi i hlade nuklearne elektrane širom Evrope.
Tako je prošle i ove godine putovanje Rajnom, glavnim tokom za rečni teretni saobraćaj u Evropi, moralo biti ograničeno jer je vodostaj bio previše nizak.
Tokom nezabeleženih vrućina 2022. godine, ribe iz švajcarskih reka su premeštene u rezervoare jer je voda postala previše topla i oskudna da bi one mogle da prežive u njoj.
„Glečeri veoma očigledno ukazuju na klimatske promene.
„Ako ne dođe do ublažavanja klimatskih promena, izgubićemo sve glečere u Alpima do 2100. godine“, istakao je Hus.
