Sudan zahteva od Saveta bezbednosti UN da odmah ukine embargo na oružje i druge sankcije uvedene tokom nasilja u zapadnom regionu Darfura 2005. godine, rekavši da kazna ne uključuje uslove ili zahteva od vojne vlade da ispuni standarde UN.
Sudanski ambasador u UN-u Al-Harith Idris Mohamed rekao je u pismu vijeću koje je proslijeđeno u petak da sankcije „više nisu relevantne za veličanstvenu stvarnost na terenu u Darfuru danas u poređenju sa situacijom iz 2005. godine“.
„Darfur je, uglavnom, prevazišao ratno stanje, kao i prethodne bezbednosne i političke izazove“, rekao je on.
Mohamed je rekao da je prelazna vlada Sudana posvećena rešavanju preostalih socijalnih i bezbednosnih pitanja u Darfuru, uključujući sporadične plemenske sukobe. On je dodao da se ulažu napori da se formiraju i rasporede Zajedničke bezbednosno-očuvačke snage za zaštitu civila.
Sudanska vlada je više puta pozivala Savet bezbednosti da ukine sankcije, ali je ovo pismo bilo mnogo jače. U njemu se navodi da „Sudan neće prihvatiti ništa manje od trenutnog ukidanja ovih sankcija bez uslova ili merila“.
Sukob u Darfuru počeo je 2003. godine kada su pobunjenici podigli oružje protiv autoritarne vlade u Kartumu koju je tada predvodio Omar al-Bašir, optužujući je za diskriminaciju i zanemarivanje. UN su ranije procenile da je 00.000 ljudi poginulo u sukobu, a 2,7 miliona je napustilo svoje domove.
Al-Bašira traži Međunarodni krivični sud zbog navodnih zločina u Darfuru. Sud je za njim raspisao poternicu 2009. godine zbog zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, a optužbama je dodao i genocid 2010. godine.
U aprilu 2019. Al-Bašir je svrgnut nakon tri decenije na vlasti. On je u zatvoru u Kartumu, gde se suočava sa optužbama za korupciju i optužbama u vezi sa rušenjem bivše izabrane vlade.
U oktobru 2021. Sudan je upao u previranja nakon puča koji je predvodio vodeća vojna ličnost zemlje, general Abdel-Fattah Burhan, koji je izbacio iz koloseka kratkoročnu demokratsku tranziciju nakon al-Baširovog svrgavanja.
Sudanski ambasador je rekao Savetu bezbednosti da su kontinuirane sankcije imale „štetan uticaj i negativne posledice koje se protežu izvan embarga na oružje u Darfuru i ciljanih sankcija za neke pojedince“, uključujući zamrzavanje imovine i zabranu putovanja.
Sankcije obeshrabruju investitore i „ohrabruju odmetnute naoružane prekogranične grupe da naruše mir i red u Darfuru, zbog neravnoteže čvrste moći“, rekao je Mohamed. Ukidanje sankcija omogućilo bi Sudanu da „i dalje igra aktivnu regionalnu ulogu“, rekao je on.
U julu 2021. godine, generalni sekretar UN Antonio Gutereš preporučio je četiri merila za vođenje Saveta bezbednosti u reviziji sankcija: napredak u pitanjima političkog i ekonomskog upravljanja; prelazni bezbednosni aranžmani u Darfuru; Nacionalni plan civilne zaštite; i tranzicionu pravdu i odgovornost.
Mohamed je rekao da su neka merila i ciljevi „potpuno nerealni i ne mogu se ispuniti, ni u Sudanu ni drugde u većini zemalja u razvoju“. Nije izdvojio nijedno merilo.
Ambasador je takođe optužio neke članove saveta da se uzdržavaju od saradnje sa sudanskom vladom „kako bi postigli realna, primenljiva i merljiva merila“.
