Kada su Merjem i Ndeje rođene, lekari su očekivali da neće poživeti duže od nekoliko dana.
Sada imaju sedam godina i veruje se da su jedini nerazdvojeni sijamski blizanci u Evropi koji odrastaju.
Iako devojčice imaju različite ličnosti i raspoloženja, oslanjaju se jedna da drugu da bi preživele.
„Kada vam od početka govore da budućnost ne postoji, živite samo za sadašnjost“, kaže njihov otac Ibrahima.
Sijamski blizanci su retki – jedan slučaj u 500.000 živorođenih u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).
Otprilike polovina bude mrtvorođeno, a još trećina umre u roku od 24 sata od rođenja.
Tako da sedmi rođendan koji Merjem i Ndeje proslavljaju sa mnogo prijatelja ne pričinjava radost samo Ibrahimu, već i doktorima koji se o njima brinu.
Merjem i Ndeje imaju zajednički par nogu i karlicu, ali svaka ima kičmenu moždinu i srce.
Iako ima je potrebna danonoćna nega, devojčice pohađaju redovnu školu u južnom Velsu sa njihovim drugarima.
„One su borci i dokazale su svima da nisu u pravu“, kaže Ibrahima.
„Moje kćerke su veoma različite. Merjem je tiha, povučena, a Ndeje je potpuna suprotnost, ona je veoma nezavisna.
„Neću da kažem da je lako, ali je ogromna privilegija.
„Srećni ste što svedočite toj neprestanoj borbi za život“.
Pogledajte video o Merjem i Ndeje:
Pre rođenja bliznakinja u Senegalu 2016. godine, njihovi roditelji su očekivali samo jednu bebu.
Lekari su predviđali da neće živeti duže od nekoliko dana.
„Spremao sam se da ih izgubim vrlo brzo“, kaže Ibrahima za BBC dokumentarac Nerazdvojne sestre .
„Jedino što smo mogli da uradimo je da budemo pored njih i da im ne dozvolimo da same prolaze kroz sve.
„Rano nam je bilo jasno da imamo posla sa ratnicama koje ne odustaju od života“.
Doktori u Senegalu su smatrali da im je najbolja šansa da prežive ako se razdvoje.
Nakon što su zvali bolnice širom sveta „preklinjujući“ za pomoć, porodica je 2017. godine stigla u Britaniju zbog lečenja u londonskoj bolnici Great Ormond Street .
Ibrahima se nadao da će u čuvenoj dečjoj bolnici, u kojoj je razdvojeno više sijamskih blizanaca nego u bilo kojoj drugoj u svetu, i njegove kćerke biti razdvojene i da će se posle operacije vratiti kući njihovoj braći i sestrama u Dakaru.
Ali, nije sve išlo kako se nadao.
Ispitivanja su pokazala da je Merjemino srce bilo preslabo za složenu operaciju i da je neće preživeti.
Ibrahima i mnogobrojni tim medicinskih stručnjaka su dugo razmatrali da li devojčice treba da se razdvoje.
Na kraju je odlučeno da je najbolje rešenje da se ne razdvajaju.
„To bi ubilo jedno moje dete da bi drugo preživelo. To ne mogu da uradim“, rekao je tada Ibrahima.
„Ne mogu sebi da dozvolim da odlučujem koje će da živi, a koje će da umre“.
Majka se vratila u Afriku da brine o njihovoj drugoj deci, a Merjem, Ndeje i Ibrahima su ostali u Ujedinjenom Kraljevstvu zbog medicinske nege i preselili su se u Kardif.
„Bilo mi je mnogo teško jer nisam mogao da se vratim kući gde sam ostavio druge članove moje porodice i posao“, kaže Ibrahima, koji je bio generalni direktor turističke organizacije u Senegalu.
„Odluka je značila upustiti se u nepoznato, ali nisam previše razmišljao, samo sam sledio moje srce.
„Moja roditeljska odgovornost je da se pobrinem da moje devojčice imaju nekoga ko će biti tu za njih, to će biti svrha mog života“.
Bliznakinje moraju redovno da idu na preglede zbog visokog rizika od infekcija i otkazivanja srca.
„U početku sam bila malo uzbuđena, a zatim sam shvatila da je to nešto o čemu sam samo čitala u udžbenicima“, rekla je Džilijan Bodi, pedijatarka u Univerzitetskoj bolnici u Velsu.
„Imaju zajednički par nogu i jednu karlicu.
„U abdomenu, ima mnogo različitih organa.
„Ne znamo tačno za sve, ali znamo da su im neki zajednički, a da su neki zasebni.
„Imaju dve odvojene kičmene moždine i odvojene nerve, ali su nekako potpuno usklađene, i ne moraju jedna drugoj da govore kako da pomeraju ruku ili kako da pomeraju nogu, to jednostavno funkcioniše“.
Oblačenje bliznakinja je izazovno.
„Morate da kupujete dva ista gornja dela i da ih odnesete u krojačku radnju da se preprave i spoje u jedan“, kaže Ibrahima.
„Imaju dve noge, tako da mogu da nose obične pantalone, ali su im kukovi prilično široki, pa i njih morate da odnesete u krojačku radnju na prepravke“.
Porodica se sada uklopila u njihovu zajednicu u Kardifu, a kako je bliznakinjama potrebna danonoćna briga, negovateljice pomažu njihovom tati.
Devojčice sada idu u treći razred redovne osnovne škole, gde im pomažu dva lična pratioca.
„Želim da imaju normalan život, da se igraju i smeju sa drugom decom, da stvaraju prijateljstva i razvijaju se kao pojedinci“, kaže Ibrahima.
„Ne moraju ni od koga da se kriju, a to što pohađaju redovnu školu pokazuje da su deo društva i da imaju sreće što su deo ove zajednice“.
Sledeći izazov za Merjem i Ndeje je da pokušaju da ustanu i hodaju.
„Trenutno to uspevaju oko 20 minuta dnevno uz pomoć hodalice.
„Uspele su da ostvare ono što niko nije mogao da zamisli“, kaže Ibrahima.
„Kada vam od početka govore da budućnost ne postoji, živite samo za sadašnjost“, dodaje on.
„Znam da u bilo kom trenutku mogu da dobijem poziv da se nešto loše dogodilo.
„Kada će to biti? Ne želim da znam.
„Učinićemo da svaki dan bude novo iznenađenje i slavićemo život.
„Osećanja mogu biti pomešana, ali sam pre svega srećan uprkos svim poteškoćama kroz koje prolazite.
„One mi donose mnogo radosti.
„Biti njihov tata je veliki blagoslov“.
