Sjedinjene Američke Države (SAD) i Švajcarska juče najavile okvirni trgovinski sporazum koji predviđa da Vašington smanji svoje carine na uvezene švajcarske proizvode sa 39 na 15 odsto, kao i obavezu švajcarskih kompanija da do kraja 2028. godine ulože 200 milijardi dolara u SAD, prenosi agencija Rojters.
SAD i Švajcarska, kojima se pridružio i Lihtenštajn, namjeravaju da okončaju pregovore i finalizuju svoj trgovinski sporazum do prvog kvartala 2026. godine, saopštila je Bijela kuća.
Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir rekao je da sporazum uklanja dugogodišnje trgovinske barijere i otvara nova tržišta za američku robu. Pozdravio je „masivne švajcarske investicije koje će pomoći u smanjenju našeg deficita u farmaceutskom sektoru i drugim ključnim oblastima“, a koje će, prema njegovim riječima, generisati hiljade radnih mjesta širom SAD.
Najmanje 67 milijardi od ukupno 200 milijardi dolara švajcarskih investicija u SAD biće realizovano 2026. godine, saopštila je Bijela kuća.
Ukupan iznos uključuje ranije dato obećanje o američkim investicijama, uključujući 50 milijardi dolara farmaceutske kompanije Roš i 23 milijarde dolara kompanije Novartis, kao i ulaganja inženjerske grupe ABB i proizvođača željezničke opreme Stadler.
Pored farmaceutike – najvećeg švajcarskog izvoza u SAD – investicije u proizvodnju u SAD biće usmjerene na medicinske uređaje, vazduhoplovstvo i proizvodnju zlata, navela je Bijela kuća.
„Ovaj sporazum stavlja Švajcarsku u ravnopravan položaj s Evropskom unijom i smanjuje carinsku stopu sa 39 na 15 odsto“, rekao je švajcarski ministar ekonomije Gi Parmelan objavljujući sporazum, koji se odnosi na oko 40 odsto švajcarskog izvoza.
„Naravno, voljeli bismo da se tih 200 milijardi uloži u Švajcarsku“, dodao je Parmelan. „Zato Savezni savjet paralelno radi sve što može da smanji troškove našim kompanijama.“
Niža carinska stopa mogla bi biti aktivirana u roku od „dana, nedjelja“, čim američki carinski sistemi budu prilagođeni, rekla je Helena Budliger Artieda, direktorka Državnog sekretarijata za ekonomska pitanja Švajcarske.
Sporazum garantuje plafon carine od 15 odsto za švajcarske farmaceutske proizvođače, ograničavajući efekat predstojećih nacionalno-bezbjednosnih dažbina prema Sekciji 232 administracije predsjednika Donalda Trampa, koje bi mogle dostići i 100 odsto na određene patentirane ljekove.
Parmelan je rekao da će plafon od 15 odsto važiti i za buduće dažbine prema Sekciji 232, uključujući i poluprovodnike, čime se ključni sektori izjednačavaju sa EU.
„Rizik od mnogo viših sektorski specifičnih carina time je otklonjen“, dodao je Parmelan.
Saopštenje švajcarske vlade navodi da će sporazum o carinama smanjiti švajcarske uvozne dažbine na američke industrijske proizvode, ribu i morske plodove i poljoprivredne proizvode „koje Švajcarska smatra neosjetljivim“.
Švajcarska će SAD-u odobriti bilateralne bezcarinske kvote za 500 tona govedine, 1.000 tona mesa bizona i 1.500 tona živinskog mesa, navela je vlada.
Bijela kuća je saopštila da je Švajcarska pristala da ukloni čitav niz carina u poljoprivrednom i industrijskom sektoru, uključujući određene svježe i sušene orašaste plodove, voće, morske plodove i hemikalije.
Bijela kuća je takođe navela da će Švajcarska priznati američke standarde bezbjednosti motornih vozila, što je korak ka rješavanju Trampove česte zamjerke da evropske zemlje ne kupuju američke automobile i kamione.
Švajcarske industrijske grupe pozdravile su sporazum, rekavši da će ih on staviti u ravnopravan položaj sa konkurentima iz EU, koja je pristala na carinu od 15 odsto na izvoz iz EU u SAD.
„Za industrijski sektor, koji je od 1. avgusta bio izložen carini od 39 odsto, ovo je dobra vijest. Po prvi put imamo iste uslove na američkom tržištu kao naši evropski konkurenti“, rekao je Nikola Tetamanti, predsjednik udruženja Svismehanik, koje predstavlja male i srednje proizvođače.
Sektori švajcarske industrije poput mašinstva, preciznih instrumenata, časovničarstva i prehrambene industrije, koji izvoze u SAD, osjetiće najveće olakšanje, rekao je Hans Gersbah, direktor Švajcarskog ekonomskog instituta KOF pri ETH Cirih.
KOF predviđa rast švajcarske ekonomije od 0,9 odsto u 2026. godini, ali bi taj rast mogao premašiti jedan odsto uz nižu carinsku stopu, dodao je.
Švajcarska je 2024. godine imala trgovinski suficit u robi u iznosu od 38,3 milijarde dolara sa SAD, prema podacima američkog Biroa za popis stanovništva. Ovo je poraslo na 55,7 milijardi dolara u periodu do jula 2025. godine, što uglavnom odražava preuranjene isporuke švajcarske robe u SAD tokom prvog kvartala, prije nego što je Tramp u aprilu uveo svoje „recipročne“ carine.
Nadija Garbi, ekonomistkinja švajcarske banke Piktet, rekla je da je smanjenje carina uklonilo glavne negativne rizike za ekonomiju zemlje i predstavlja jasno pozitivan razvoj za švajcarsku industriju i ukupne ekonomske izglede.
„Prethodni carinski režim prouzrokovao je značajan gubitak konkurentnosti Švajcarske — ne samo zbog jačine švajcarskog franka, već i zato što su susjedne evropske ekonomije bile izložene carinama od samo oko 15 odsto“, rekla je.
Švajcarska industrija u petak je prijavila pad izvoza u SAD od 14 odsto tokom tri mjeseca zaključno sa septembrom, saopštilo je udruženje švajcarske tehnološke industrije Svismem, dok su proizvođači alatnih mašina zabilježili pad isporuka od 43 odsto.
