Rusija neće prodavati naftu po cijeni od 60 dolara koju su dogovorile EU i zemlje G7, izjavio je u nedelju potpredsednik vlade Aleksandar Novak. Novak je dodao da Moskva „radi na mehanizmima” da zaobiđe gornju granicu cena.
EU je pristala da ograniči cenu ruske nafte na moru na 60 dolara po barelu ili najmanje 5 odsto ispod tržišnih, saopštio je u subotu Savet EU. Ostale države G7 i Australija dale su sličnu najavu u petak, navodeći da će i one odbiti da rukuju ruskom naftom iznad 60 dolara po barelu.
Rusija je više puta insistirala da neće isporučivati naftu zemljama koje poštuju ovu gornju granicu cena.
„Prodaćemo naftu i naftne derivate samo zemljama koje će raditi sa nama po tržišnim uslovima, čak i ako bismo morali da smanjimo proizvodnju“, rekao je on u nedelju na TV kanalu „Rusija-24“.
Dok se EU već isključila iz pomorskih isporuka ruske nafte, ograničenje cena bi zabranilo evropskim firmama da transportuju rusku naftu po ceni iznad granice od 60 dolara tako što bi im uskratilo osiguranje isporuke. Brodovi koji pripadaju trećim zemljama takođe bi bili uskraćeni za osiguranje, finansiranje i servisiranje od strane firmi iz EU. Sporazum G7 funkcioniše na potpuno isti način.
Novak je predvideo da će gornja granica cena „destabilizovati“ globalna tržišta i tvrdio je da je to u suprotnosti sa pravilima Svetske trgovinske organizacije. Rusija, rekao je on, „radi na mehanizmima“ da zaobiđe tu meru.
Iako bi smanjenje proizvodnje smanjilo ruske prihode od nafte, njegov uticaj na kratak rok verovatno bi bio ograničen, s obzirom na to da se ruska nafta trenutno trguje po ceni od 64 dolara po barelu, samo 4 dolara iznad granice cene. Štaviše, kritičari gornje granice cijena tvrde da bi odluka Rusije da ne snabdeva zemlje učesnice kaznila potrošače u ovim državama višim cenama.
„To je najsmešnija ideja koju sam ikada čuo“, rekao je prošlog mjeseca bivši ministar finansija SAD Stiv Mnučin. „Tržište će odrediti cenu. Dakle, ako uvedete sankcije po višim cijenama, na neki način samo pogoršavate situaciju“, dodao je on.