Proruske vlasti naizgled su čvrsto riješene da „rusifikuju“ grad, mijenjajući ukrajinske putne oznake u ruske, uvodeći ruski jezik u školski program i pritiskajući preostale stanovnike da izvade ruski pasoš
Prošlo je više od godinu dana otkako su ruske snage zauzele maltene uništeni ukrajinski grad Marijupolj.
Rusija ga sada transformiše i predstavlja kao ogledni primer vladavine iz Moskve, a pojedini Rusi se čak nadaju da će tamo kupiti stan.
Posle niza međunarodno nepriznatih referenduma, Rusija je proglasila aneksiju nekoliko ukrajinskih regiona, među kojima je i grad Marijupolj.
Tokom dvomesečne opsade i borbe za Marijupolj, oštećeno je ili uništeno oko 90 odsto objekata u gradu na obali Azovskog mora.
Poginule su hiljade civila, a grad je napustilo oko 350.000 stanovnika, od predratnog broja od 430.000 ljudi, prema podacima Ujedinjenih nacija.
Sada su proruske vlasti naizgled čvrsto rešene da „rusifikuju“ grad, menjajući ukrajinske putne oznake u ruske, uvodeći ruski jezik u školski program i pritiskajući preostale stanovnike da izvade ruski pasoš.
BBC tim za proveru činjenica upotrebio je satelitske snimke da mapira kako Rusija preoblikuje tkanje grada.
Otkrili su da su, dok je nova gradnja u toku, i dalje prisutni znaci masovnog razaranja, a razgovarali su i sa preostalim predratnim stanovnicima koji se boje neizvesne budućnosti.
„Pronašao sam nekretninu. Marijupolj će biti divan grad“, rekao je za BBC Vladimir, stanar arktičkog ruskog grada Murmanska.
On, zajedno sa drugima sa kojima je razgovarao BBC, nije želeo da mu bude objavljeno prezime.
On je jedan od desetine Rusa koji poslednjih meseci traže nekretninu u Marijupolju preko VKontaktea, najpopularnije ruske društvene mreže.
Vladimir kaže da je već prodao stan u rodnom gradu i uskoro će se preseliti u novi dom u Marijupolju sa čitavom porodicom.
„Najvažnije je da je na moru“, rekao je on za BBC, dodavši da se odlučio za njega sada jer su cene niske.
Vladimirova opaska odjek je onoga što milioni Rusa slušaju poslednjih godinu dana u medijima pod kontrolom Kremlja.
Na državnoj televiziji se neprestano emituju izveštaji puni hvalospeva koji tvrde da se obnova Marijupolja odvija „rekordnom“ brzinom i da se život vraća u normalu.
„Namesto ruševina, sada su tu nove stambene zgrade, vrtići, škole – sve se vraća sa najsavremenijim tehnologijama“, kaže se u izveštaju na državnoj televizijskoj stanici Rosija 1.
Satelitski snimci koje je proučavao BBC zaista pokazuju da su u proteklih godinu dana nikla brojna naselja sa stambenim neboderima u postojećim četvrtima širom grada, uglavnom u predrgrađima.
Postoji i ogromna nova oblast sa visokim stambenim zgradama na severozapadnom obodu grada po imenu Nevski.
Ali snimci napravljeni preko satelita otkrivaju i da su razmere razaranja u gradu još masivne.
Ovo posebno važi za delove centra grada, gde se vidi da većini zgrada još nedostaju krovovi.
Aleksandar (nije mu pravo ime), zaposlen u ogromnoj gradskoj železari Azovstal koji je ostao u gradu, kaže da je ono što se prikazuje na ruskoj televiziji „glupost“.
Železara je bila mesto poslednjeg utočišta ukrajinskih trupa tokom ruske opsade.
On procenjuje da je do sada obnovljeno svega oko 10 odsto domova oštećenih u borbama.
Istovremeno kako niču novi stanovi, mnoge stambene zgrade se ruše, nakon što je procenjeno da ih je, navodno, nemoguće obnoviti.
Među njima su i čitave četvrti – sa oblašću od oko 315.000 kvadratnih metara, prema satelitskim snimcima – na istoku grada, još jednom delu Marijupolja koji je bio teško oštećen u borbama.
Ali Aleksandar tvrdi da se malo toga, ako i bilo šta, podiže na njihovom mestu.
„I tako vam oni ruše stambene zgrade i tu sada samo zjape rupe u zemlji, ali se ne postavljaju temelji, ništa se na tome ne radi“, kaže on za BBC.
Zvanično, oni čije su kuće uništene ili oštećene mogu da se prijave za stan u novim naseljima koja se grade.
I ruska državna televizija i Jutjub kanali bliski Kremlju rutinski prikazuju naizgled srećne porodice kako se useljavaju u nove domove.
A opet mnogi meštani, poput onih sa kojima smo razgovarali, govore da je proces mučno spor i da postoje mnoga ograničenja u ovoj praksi, zbog čega nove zgrade ostaju poluprazne.
Svetlana (nije joj pravo ime) kaže da njena baka još čeka na stan koji će zameniti onaj što je izgubila kad je njena zgrada srušena, mesecima nakon što je obaveštena da će dobiti novi stan u martu.
„Ljudi su na nekoj vrsti liste čekanja i ne znaju gde će tačno dobiti stan“, kaže za BBC Svetlana, koja je napustila grad da bi živela u inostranstvu nakon što je izbio rat.
Aleksandar kaže za BBC da se stanovi dodeljuju „veoma štedljivo i veoma selektivno“ ljudima koji su „očigledno proruskih stavova“.
Čest razlog za odbijanje, koji stanovnici Marijupolja redovno navode na internetu, jeste ako neko poseduje neku drugu imovinu sem razrušenog stana, čak i plac, udeo u stanu ili vikendicu na selu.
Ana, žena čija zgrada je uništena, rekla je lokalnoj proruskoj televizijskoj stanici Marijupolj 24 da joj je uskraćen zamenjeni stan zato što je vlasnica šupe od osam kvadrata na selu 40 kilometara van grada.
Njena zgrada, u aveniji Nahimov, zapadno od centra grada, zamenjena je novom stambenom zgradom nazvanom Dom na Nahimova.
Izgradila ju je privatna ruska građevinska firma, a njena internet stranica odaje utisak luksuzne gradnje i biće prodavana na slobodnom tržištu za vlasnike hipoteka.
„U ovom trenutku mi nemamo načina da kupimo kuću sa hipotekom“, rekla je Ana za Marijupolj 24.
„Kako bismo i mogli?“.
Kad ih je kontaktirao BBC, projektanti Dom Na Nahimove rekli su da je većina stanova već rezervisana.
Za stan od 35 kvadrata dali su cenu od 3,55 miliona rublja (oko 37.500 dolara).
Rusi sa kojima smo razgovarali čini se da razumeju razmere razaranja u gradu ili prijavljene probleme sa kojima se stanovnici susreću na terenu.
„Ukrajina je uništila grad, naravno“, kaže Vladimir.
„Rusija će ponovo podići grad iz temelja… i biće još bolji nego dok je bio deo Ukrajine“, dodaje on.
Oksana, iz Tatarstana, majka nekoliko dece koja kaže da je „oduvek sanjala da živi kraj mora“, izrazila je zabrinutost zbog mogućnosti da se Ukrajinci vrate.
Ukrajina pokušava da se probije na jug ka gradu u sklopu kontraofanzive, prema tvrdnjama njenog zamenika ministra odbrane.
I ako ponovo bude zauzela ovaj grad, prava na imovinu dobijena tokom okupacije verovatno će biti proglašena ništavnim, kaže za BBC Una Hatavej, profesorka prava na Univerzitetu Jejl.
Ali to ne odvraća ljude kao što je Oksana: „Nisam još odustala od tog sna“, kaže ona.
„Moj cilj je da imam vlastitu kuću ne manju od 180 kvadrata.“
