Među zvaničnicima administracije predsjednika SAD Džozefa Bajdena je odmah po otpočinjanju izraelske ofanzive na Pojas Gaze, u oktobru prošle godine, postojala zabrinutost da bi ta vojna operacija mogla da dovede do kršenja međunarodnog prava i do optuživanja Izraela za ratne zločine, pokazuju mejlovi u koje je uvid imala agencija Rojters.
Mejlovi, čiji je sadržaj objavio Rojters, nastali su odmah poslije započinjanja vojnih operacija Izraela u Pojasu Gaze, u znak odmazde zbog napada palestinskog Hamasa na jug Izraela 7. oktobra 2023. godine, u kojem je ubijeno 1.200 ljudi, a oteto više od 250.
Pošto je Izrael počeo sa bombardovanjem sjevernog dijela Pojasa Gaze, odakle su ekstremisti Hamasa upali na jug Izraela, visoka zvaničnica Pentagona Dejna Straul, tada zamjenica pomoćnika ministra odbrane SAD za Bliski istok, poslala je Bijeloj kući mejl sa jasnim upozorenjem.
U mejlu koji je 13. oktobra poslala Bajednovim savjetnicima, Straul je navela da će evakuacija više od milion Palestinaca, koju je naredio Izrael, biti humanitarna katastrofa i da bi mogla da dovede do kršenja međunarodnog prava i da izloži Izrael optužnicama za ratne zločine.
Straul je Bajdenovim savjetnicima zapravo prenijela procjenu Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, zbog koje joj se, kako je navela u mejlu, „sledila krv u žilama“.
Uoči prve godišnjice početka rata u Pojasu Gaze, koji prijeti da preraste u širi rat na Bliskom istoku, mejl Dejne Straul i druge javnosti nepoznate prepiske pokazuju napore Bajdenove administracije da napravi balans između interne zabrinutosti zbog sve većeg broja mrtvih u Gazi i njene javne podrške vlastima Izraela, navodi Rojters.
Rat Izraela protiv Hamasa, u kojem je ubijeno više od 40.000 ljudi u Gazi, podstakao je masovne proteste u SAD koje su predvodili Amerikanci arapskog porijekla i muslimanski aktivisti.
Rojters je imao uvid u tri razmjene mejlova između visokih zvaničnika Bajdenove administracije, od 11. do 14. oktobra. Ti mejlovi otkrivaju da je u Stejt departmentu i Pentagonu još tada postojala zabrinutost da bi rastući broj žrtava u Gazi mogao da ugrozi američke veze sa arapskim svijetom.
Iz mejlova se vidi i pritisak unutar Bajdenove administracije da izmijeni poruke koje upućuje tako da one, uz izražavanje solidarnosti sa Izraelom, uključe i saosjećanje sa Palestincima i potrebu da se dozvoli slanje dodatne humanitarne pomoći u Gazu.
Visoki zvaničnici Bajdenove administracije izražavaju uvjerenje da je pritisak Bijele kuće na vladu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u prvim danima rata bio značajan i da je spriječio veću katastrofu.
U privatnim razgovorima, Bijela kuća je zatražila od Izraela da odloži kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze kako bi humanitarne grupe imale više vremena da pripreme pomoć za raseljene i kako bi Izrael dobio više vremena da postigne dogovor sa Hamasom, rekli su novinarima zvaničnici administracije na tadašnjim brifinzima.
Međutim, prema riječima tri visoka američka zvaničnika uključena u proces odlučivanja, Vašington je sporo reagovao na patnje Palestinaca. I dok je kopnena invazija Izraela na Gazu tada odložena za oko deset dana, tri zvaničnika kažu da je odlaganje više rezultat operativnih priprema izraelskih snaga nego američkog pritiska.
Prepiska, koja je započeta petog dana izraelskog bombardovanja Gaze, ukazuje i na užurbanost u Bajdenovoj administraciji da se Bijela kuća upozori na predstojeću krizu, ali i na prvobitni otpor Bijele kuće ideji o prekidu vatre u prvim, haotičnim danima rata u Gazi.
Kada je Izrael počeo da tuče po bolnicama, školama i džamijama u Gazi, jedan od vodećih diplomata Stejt departmenta Bil Ruso upozorio je mejlom više zvaničnike da Vašington „gubi kredibilitet među publikom koja govori arapski“ time što se ne osvrće direktno na humanitarnu krizu. Tog dana, zvaničnici u Gazi izvijestili su o pogibiji 1.200 ljudi.
Dok je Izrael pravdao te udare, tvrdeći da Hamas koristi civilne objekte u vojne svrhe, Ruso je napisao da američke diplomate na Bliskom istoku prate šta pišu arapski mediji, i da oni optužuju Izrael za „genocid“, a Vašington za saučesništvo u ratnim zločinima.
„Izostanak američkog odgovora na humanitarnu situaciju Palestinaca ne samo da je neefikasan i kontraproduktivan, već smo sada i optuženi za saučesništvo u potencijalnim ratnim zločinima time što ostajemo nemi na postupke Izraela protiv civila“, napisao je Ruso, koji je zatražio da se to promijeni i upozorio da bi reputacija SAD u suprotnom mogla „da pretrpi štetu u regionu u narednim godinama“.
Ruso se u martu ove godine povukao iz vlade, navodeći privatne razloge. Rusoovo pismo je Bijeloj kući uputila glavna diplomatkinja Stejt departmenta Barbara Lif, uz upozorenje o riziku po odnose SAD sa njenim „u drugim okolnostima čvrstim“ arapskim partnerima.
Jedan od primalaca njenog pisma, Bajdenov savetnik za Bliski istok Bret Mak Gurk, uzvratio je porukom da ako se njeno pitanje zapravo odnosi na to da li će administracija da zatraži prekid vatre, odgovor glasi „Ne“. Međutim, dodao je da Vašington „100 odsto“ podržava uspostavljanje humanitarnih koridora i zaštitu civila.
Mek Gark i Lif nisu želeli da komentarišu za Rojters te mejlove, kao ni Ruso.
Ni dva dana poslije pisma Rusoa, javni stav SAD je uglavnom ostao nepromijenjen, a Vašington je nastavio sa javnom podrškom pravu Izraela da se brani i planovima da Jerusalim opskrbi vojnom pomoći.
