NATO će tražiti od Njemačke da obezbijedi još sedam brigada, ili oko 40.000 vojnika, za odbranu alijanse, rekla su tri izvora agenciji Rojters.
Alijansa dramatično povećava svoje vojne sposobnosti jer Rusiju posmatra kao mnogo veću prijetnju od njene potpune invazije na Ukrajinu 2022.
Tačne brojke za ciljeve NATO-a – bilo sveukupno ili od zemlje do zemlje – teško je provjeriti jer su informacije visoko povjerljive, navodi Rojters.
Jedan visoki vojni zvaničnik, koji je, kao i drugi izvori, govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da će cilj za ukupan broj brigada koje će NATO saveznici morati da obezbijede u budućnosti biti povećan na između 120 i 130.
To bi značilo povećanje od oko 50 odsto u odnosu na trenutni cilj od oko 80 brigada po zemlji članici, rekao je izvor.
Portparol ministarstva odbrane u Berlinu rekao je da ne može da potvrdi koje će odluke ministri odbrane NATO-a donijeti sljedeće nedjelje, kao i lideri NATO-a na samitu u Holandiji krajem juna.
„Pored toga, ciljevi planiranja i kapaciteta snaga NATO-a su povjerljivi iz bezbjednosnih razloga“, dodao je portparol.
NATO je opisao nove ciljeve kao „ambiciozne“, ali ih nije kvantifikovao.
„Oni su zasnovani na snagama i resursima koji su nam potrebni za odvraćanje i odbranu, na osnovu naših novih planova odbrane“, rekao je zvaničnik NATO-a, odgovarajući na zahtjev za komentar.
Njemačka je 2021. godine pristala da obezbijedi deset brigada – jedinica koje obično broje oko 5.000 vojnika, za NATO do 2030. godine, a trenutno ima osam brigada i gradi devetu u Litvaniji koja će biti spremna od 2027. godine.
Međutim, obezbjeđivanje dodatnih 40.000 aktivnih vojnika biće veliki izazov za Berlin.
Njemačka vojska (Bundesver) još nije ispunila cilj od 203.000 vojnika koji je postavljen 2018. godine, a prema podacima Ministarstva odbrane trenutno nedostaje oko 20.000 redovnih vojnika.
Prošle godine, Rojters je izvijestio da će NATO-u biti potrebno 35 do 50 dodatnih brigada da u potpunosti realizuje svoje nove planove za odbranu od napada Rusije i da će sama Njemačka morati da učetvorostruči svoje sposobnosti protivvazdušne odbrane.
Štaviše, novi ciljevi NATO-a još uvijek ne odražavaju nikakve odredbe za povlačenje američkih trupa u Evropi, rekli su izvori, čija je perspektiva uznemirila Evropljane zbog odbrambenih planova NATO-a koji se u velikoj mjeri oslanjaju na američku imovinu.
Vašington je rekao da će početi da razgovara o svojim planovima za smanjenje sa saveznicima kasnije ove godine.
Administracija predsjednika Sjeinjenih Američkih Država (SAD) Donalda Trampa poručila je Evropljanima da SAD više ne mogu da budu prvenstveno fokusirane na evropsku bezbjednost.
Tokom Hladnog rata, Njemačka je imala 500.000 vojnika i 800.000 rezervnih snaga.
Danas, pored Poljske, NATO ima zadatak da obezbijedi najveći dio kopnenih snaga koje bi bile prvi odgovor na svaki ruski napad na istočni bok alijanse.
Članice NATO-a su masovno povećale izdatke za odbranu od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, a Tramp ih je pozvao da idu dalje, i zaprijetio da neće braniti zemlje koje zaostaju u potrošnji na odbranu.
Na samitu u Hagu sljedećeg mjeseca, šef alijanse Mark Rute tražiće dogovor od nacionalnih lidera da više nego udvostruče njihov trenutni cilj potrošnje sa dva odsto BDP-a na pet – 3,5 odsto za odbranu i 1,5 odsto za šire definisane izdatke vezane za bezbjednost.
U istorijskom zaokretu, Njemačka je nedavno popustila svoju ustavnu dužničku kočnicu kako bi mogla da poveća troškove za odbranu, i podržala je Ruteov cilj od pet odsto.
Njemački načelnik odbrane Karsten Brojer naredio je da snage njegove zemlje budu potpuno opremljene do 2029. godine, do kada alijansa očekuje da će Moskva dovoljno rekonstruisati svoje vojne snage za napad na teritoriju NATO-a.
