Snimci visokopozicioniranih ličnosti do kojih je došao portal „Grejzon“ otkrili su koliko je korupcija sveprisutna u politici i privredi Moldavije, kao i da oni pomažu zapadnim investitorima da se obogate u zamenu za finansijsku kompenzaciju.
Sukob između Rusije i Ukrajine stavio je malu i siromašnu Moldaviju na periferiju sukoba globalnih razmjera. Prozapadna vlada predsjednice Maje Sandu nalazi se u stanju permanentne krize od kada je u februaru 2022. godine Rusija započela svoju vojnu operaciju.
Predsjednica, ipak, nije poklekla pod pritiscima velikog broja građana koji već mjesecima protestuju protiv njene vlade, a to ne bi bilo moguće bez bezuslovne podrške Zapada, piše „Grejzon“.
Sponzorstvo NATO zemalja nastavljeno je i pored korupcije industrijskih razmjera u vrhu moldavskih vlasti. Kao što pokazuju podaci sa kojima raspolaže taj portal, strana korupcija u Moldaviji aktivno je podržana od strane Brisela i Vašingtona.
„Grejzon“ je došao u posjed snimaka na kojima se čuje kako politički i poslovni lideri iz te istočnoevropske zemlje otvoreno govore o korupciji u toj zemlji, ali i o tome kako pomažu zapadnim investitorima da se u njoj obogate.
Jedan od snimaka je nastao kada su pranksteri, koji su se predstavili kao američki biznismeni, kontaktirali moldavskog političara i advokata Stanislava Pavlovščija, tražeći od njega pomoć u pokušajima da ostvare ogroman prinos na investiciji od 50 miliona dolara u Kišinjevu.
Pranksteri su obični građani koji su kontaktirali „Grejzon“ i koji su željeli da ostanu anonimni.
Pavlovšči – nekadašnji sudija Evropskog suda za ljudska prava i samoproglašeni zaštitnik ljudskih prava – ubrzo se otvorio i rekao im da „dobar advokat“ i dobri kontakti u Moldaviji nisu od koristi, zato što je „stopa korupcije izuzetno visoka“. On je rekao i da je država praktično kolonija Brisela i Vašingtona.
„Moldavijom sada upravlja američki ambasador. Vi imate hiljade savjetnika iz EU koji rade u bukvalno svakom ministarstvu u Moldaviji. Tako da je, striktno govoreći, Moldavija pod kontrolom EU“, rekao je on.
Na pitanje kako je to moguće u državi sa toliko korupcije, Pavlovšči je rekao da sve funkcioniše „savršeno“, „briljantno“, kao i da „svi vole novac“.
Dobro povezani investitor obećava „direktan pristup“ vlastima
Pranksteri su se brzo upoznali sa nekoliko ličnosti koje im mogu pomoći da se brzo obogate. Među njima je i Oleg Čiubuk, savetnik šefa odbora za poljoprivredu moldavskog parlamenta Vladimira Bolee. On je rekao da je pored toga i „preduzetnik“ čiji su „glavni zadaci“ spajanje „investitora i projekt-menadžera“.
Pored svog „školskog druga“ Bolee, koji lično piše zakone u vezi sa poljoprivrednom i prehrambenom politikom zemlje, Čiubuk je rekao i da je njegov brat Aleksandru direktor državne telekomunikacione firme „Moldtelekom“.
On je takođe član Partije akcije i solidarnosti (PAS) predsjednice Maje Sandu, koju je opisao kao „veliku porodicu“, povezanu „direktno sa vladom, parlamentom i predsjednicom“. U praksi, takva dinamika ne odstupa mnogo od tradicionalnih mafijaških organizacija:
„Sve kolege mi govore, ‘ti si savršen u spajanju, u povezivanju tačke A sa tačkom B, i pravljenju novca’ … Mi smo svi povezani. Za svako pitanje koje imate, ja ću otići do najviše pozicionirane osobe u tom polju. To je najbolja stvar, kada imate većinu u parlamentu, sve je moguće sa tom većinom. Sva moć se nalazi u njoj, u ‘porodici’“, rekao je on.
Čiubuk je rekao i da je toliko dobar u postizanju sporazuma da je bio preporučen za mesto šefa moldavske investicione agencije, ali da je sama Maja Sandu blokirala njegovo postavljanje, navodno zato što je smatrala da bi on trebalo da radi u „multimilionskim investicionim fondovima“ u privatnoj sferi koji su „mnogo zanimljiviji od male državne agencije“.
„Meni je veoma lako da pozovem investitore u moju zemlju zato što mogu da im ponudim stoprocentnu političku i bezbjednosnu podršku“, hvalio se on.
„Naravno, pošto sam u toj strukturi, imam pristup svim informacijama i detaljima u vezi sa zemljom, Trebaće vam pet minuta da saznate sve što vam treba“, dodao je moldavski političar.
Visoka korupcija u Moldaviji očigledno nije bila prepreka velikom broju zapadnih nevladinih organizacija i razvojnih projekata da dođu u tu zemlju i otvoreno podrže predsjednicu Sandu.
Tako se, na primjer, administratorska Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Samanta Pauer u decembru prošle godine nakon sastanka sa Sandu hvalila kako je njega agencija za devet mjeseci Moldaviji dala 320 miliona dolara pomoći za „borbu protiv ekonomskih, energetskih, bezbjednosnih i humanitarnih posledice ruskog rata protiv Ukrajine“.
Evidentno je da je Vašington zauzeo opušten stav kada je u pitanju korupcija u Moldaviji, piše „Grejzon“. Dokle god zapadni biznismeni prave profit, a država zauzima jasnu antirusku poziciju, Amerikancima je lako da zažmure na korupciju.
