Visoki predstavnici Azerbejdžana i Jermenije bez opipljivog rezultata su pregovarali u Briselu o Nagorno Karabahu (Gornjem Karabahu), a Rusija je ponudila da organizuje samit u Moskvi da bi povratila kontrolu nad mirovnim procesom.
Taj sušni planinski region oblasti Karabah, s prosječno 1.100 metara nadmorske visine, sa oko 140.000 stanovnika, uglavnom naseljen Jermenima, ali međunarodno priznat kao dio Azerbejdžana, u srcu je teritorijalnog sukoba Bakua i Jerevana koji je doveo do dva rata.
Predsjednik Azerbejdžana Ilham Alijev i premijer Jermenije Nikol Pašinjan sastali su se u subotu u Briselu na novim pregovorima o trajnom rješenju višedecenijskog sukoba, pod pokroviteljstvom predsjednika Evropskog savjeta Šarla Mišela.
Jermensko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su razgovori bili usredsređeni, između ostalog, na „pogoršanje humanitarne krize u Nagorno Karabahu“, i da su se dvije strane „složile da intenziviraju rad u cilju rješavanja postojećih problema“.
„Naše diskusije su ponovo bile iskrene, iskrene i suštinske“, rekao je Mišel posle sastanka.
On je pozvao dvojicu lidera „da preduzmu hrabre korake da bi osigurali odlučan i nepovratan napredak na putu normalizacije“.
„Kao prioritet, nasilje i oštra retorika moraju prestati da bi se stvorili uslovi za mirovne pregovore“, rekao je Mišel.
On je najavio namjeru da poslije ljeta organizuje novi sastanak sa Ilhamom Alijevim i Nikolom Pašinjanom u Briselu, i petostranu diskusiju početkom oktobra u Granadi, u Španiji, s francuskim predsjednikom Emanuelom Makronom i njemačkim kancelarom Olafom Šolcom, tokom sljedećeg samita Evropske političke zajednice.
Sjedinjene Američke Države (SAD) su početkom maja i krajem juna već bile domaćini sastanaka ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana radi rješavanja sukoba.
Vašington je u srijedu pozvao na obnavljanje slobodnog kretanja na koridoru Lačin, jedinom putu koji povezuje Jermeniju sa enklavom Nagorno Karabah koju je u utorak zatvorio Azerbejdžan, i pozvao Baku i Jerevan da nastave dijalog.
Pašinjan je u četvrtak osudio nelegalnu „blokadu“ Nagorno Karabaha, a nekoliko hiljada ljudi demonstriralo je u petak u Stepanakertu, glavnom gradu tog regiona, pozivajući Baku da ponovo otvori put.
Angažovanje zapadnih zemalja u regionu, posebno EU, raste, dok tradicionalni policajac Kavkaza, Rusija, zaglavljena u invaziji na Ukrajinu, izgleda da gubi sredstva djelovanja.
U jesen 2020. Moskva je sponzorisala sporazum o prekidu vatre na kraju šestonedjeljnog rata koji je doveo do poraza jermenskih snaga, prinuđenih da ustupe teritorije koje su decenijama kontrolisale.
Rusija je obećala da će rasporediti vojnike da garantuje slobodno kretanje između Jermenije i Karabaha, ali Jerevan optužuje Moskvu da nije uspjela u ovom zadatku.
Moskva je u subotu, u nastojanju da povrati kontrolu nad ovim procesom, ponudila da bude domaćin sastanka na nivou ministara spoljnih poslova, sugerišući da bi budući mirovni sporazum mogao biti potpisan u Moskvi.
Rusija je spremna da „u bliskoj budućnosti održi trilateralni sastanak ministara spoljnih poslova u Moskvi“, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Moskva takođe nudi da bude domaćin kada dođe vrijeme „samita Rusija-Azerbejdžan-Jermenija kako bi se potpisao relevantan (mirovni) ugovor“.
Ali za sada su tenzije eskalirale.
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je u subotu da jermenski separatisti prave „radio smetnje usmjerene na GPS navigacione sisteme domaćih i stranih avio-kompanija“ čiji avioni lete nad Azerbejdžanom.
„Ovi incidenti predstavljaju ozbiljnu prijetnju po bezbjednost vazduhoplovstva“, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Ono kaže da je u četvrtak, 13. jula, avionu „Azerbejdžan erlajnsa“ koji je letio ka lokalitetu Fizuli, u Nagorno Karabahu, otkazao GPS sistem zbog navodnih smetnji.
Jermenske separatističke vlasti odbacile su optužbe, nazivajući ih „apsolutnom laži“.
Od sukoba 2020. godine, veze Nagorno Karabaha i Jermenije bile su moguće samo jednim putem, koridorom Lačin.
Taj put je u utorak zatvorio Azerbejdžan zbog navodnog „šverca“ jermenskog ogranka Crvenog krsta, koji je ipak mogao da u petak ponovo pokrene medicinski prevoz iz Nagornog Karabaha.
Jerevan već nekoliko meseci strahuje od ozbiljne humanitarne krize u Nagorno Karabahu, zbog sve težih uslova pristupa.
