Zdravstveni izvještaj njemačke farmaceutske komšpanije Štada grupa za ovu godinu pokazuje ohrabrujući napredak u preventivnoj zdravstvenoj zaštiti – 66 odsto Evropljana ide na neke od zdravstvenih pregleda u odnosu na 57 odsto u 2023. godini, saopšteno je danas.
Svaki treći Evropljanin i dalje odustaje od preventivnih pregleda. Mnogi su uvjereni da su „dovoljno zdravi“ (28 odsto) ili jednostavno nisu sigurni koji su im pregledi potrebni (25 odsto).
Neki imaju problema sa dostupnošću pregleda (18 odsto) ili sa troškovima preventivne njege (16 odsto).
Podaci pokazuju značajne razlike u pristupu preventivnim pregledima među evropskim zemljama. Dok je Holandija na čelu sa čak 79 odsto građana koji odlaze na preglede, Rumunija (39 odsto) i Kazahstan (42 odsto) bilježe najmanji stepen uključenosti.
Žene i starija populacija u Evropi češće odlaze na preventivne preglede, dok muškarci i mlađe generacije nerijetko izbjegavaju odlazak kod doktora. Najčešći razlozi za neodlazak na preglede su osjećaj da su nepotrebni (28 odsto) i nedostatak informacija koji pregledi su dostupni i korisni (25 odsto), navodi se u saopštenju Štada grupe.
Najjača uvjerenja zagovornika prevencije je da su zdravstveni pregledi važni i da imaju smisla (55 odsto), osjećaj mira u vezi sa sopstvenim zdravstvenim stanjem (50 odsto) i mogućnost ranog otkrivanja potencijalno štetnih bolesti, što omogućava brzu intervenciju (35 odsto).
Polovina Evropljana vidi preventivne preglede kao ključ za očuvanje mira i sigurnosti kada je reč o zdravlju.
Više od 70 odsto građana Evrope, preduzima mjere kako bi unaprijedili zdravlje kroz zdravu ishranu, aktivnosti poput fizičkog vježbanja i uzimanja suplemenata. Međutim, značajan broj ljudi (25 odsto) u potpunosti zanemaruje preventivne navike uz izgovore poput nedostatka vremena ili finansijskih sredstava.
Najzadovoljniji preventivnim zdravstvenim pregledima su građani Češke, Francuske i Austrije, dok su najnezadovoljniji građani Mađarske, Kazahstana i Rumunije.
Najnoviji Zdravstveni izveštaj Štada grupe sugeriše da je neophodno raditi na edukaciji građana o značaju prevencije, kao i na unapređenju kvaliteta i dostupnosti zdravstvenih usluga širom Evrope. Sjvesna ulaganja u preventivu mogu smanjiti troškove zdravstvene zaštite, ali i povećati kvalitet života brojnih građana.
