Samo sedmi put ikada, astronomi su uočili asteroid u svemiru satima pre nego što je pao na Zemlju u plamenu.
Na slikama snimljenim u 20:18:07 UTC 12. februara, asteroid 2023 CKS1, takođe poznat kao Sar2667, uočio je astronom Krisztian Sarneczki sa stanice Piszkesteto Opservatorije Konkoli u Mađarskoj. Činilo se da „u početku nije ništa posebno“, primetio je Šarnecki na Tviteru – samo normalan objekat u svemiru blizu Zemlje.
Ali onda je teleskop drugi put snimio asteroid, a otkriće je prijavljeno Centru za male planete Međunarodne astronomske unije.
Na osnovu ovih i drugih naknadnih zapažanja, naučnici su mogli da izračunaju putanju 2023 CKS1. Njihovi rezultati su ukazivali na stopostotnu verovatnoću udara, sve do približnog vremena kada će stići, pa čak i gde bi na globusu asteroid – do tada meteor, objekat koji je ušao u Zemljinu atmosferu – udario.
Slika otkrića #2023 CKS1 (aka #Sar2667) snimljena na stanici Piszkesteto Opservatorije #Konkoli pomoću 0,60-m Šmitovog teleskopa. Tri naslagane slike veličine 4k25 sekundi. U početku ništa posebno. Normalan 19,5 mag NEO. pic.tvitter.com/1PaItsv9tz
Njihove procene su postavile vreme udara između 02:50 i 03:03 UTC, preko Lamanša koji razdvaja Francusku i UK. I, sasvim sigurno, u 02.59 UTC, 2023 CKS1 se pretvorio u spektakularnu vatrenu loptu koja je osvetljavala nebo dok se rasprsnula u užarenu gomilu ruševina koje su padale. Bilo koja od onih manjih stena koje su možda pogodile suvo najverovatnije bi se našla na obali Francuske, severno do grada Ruana.
Postoji nekoliko razloga zašto je ovo otkrivanje tako neverovatno. Sa prečnikom od samo procenjenih 1,1 metar (3,3 stope), 2023 CKS1 je jedan od najmanjih impaktora otkrivenih pre ulaska u atmosferu. I iako je ikada napravljeno samo sedam takvih detekcija, 2023 CKS1 je treći u poslednjih 12 meseci. To znači da postajemo mnogo bolji u uočavanju potencijalnih meteorita mnogo pre nego što udare.
Ostalih šest asteroida koji su otkriveni pre ulaska, a čija imena odražavaju godine kada su otkriveni, bili su 2008 TC3, koji je imao oko 4 metra u prečniku; 2014 AA, prečnika 3 metra; 2018 LA, takođe tri metra u prečniku; 2019 MO na 6 metara u prečniku; 2022 EB5, koji je bio oko 2 metra u prečniku, primećen 2,5 sata pre udara, a takođe ga je otkrio Sarneczki; i 2022 VJ1, prečnika samo 1 metar, primećen 4 sata pre udara.
Zapravo postoji priličan broj stena na putu koji rizikuje da uđu u prostor blizu Zemlje dok kruže oko Sunca. Oni se nazivaju asteroidi blizu Zemlje, a u vreme pisanja, astronomi su otkrili i katalogizirali njih 31.291. Većina njih je prilično mala i nije verovatno da će predstavljati opasnost; kao 2023 CKS1, oni će izgoreti kao vatrene kugle dok budu padale kroz atmosferu, razbijajući se i padajući kao mnogo manjih komada otpada.
Astronomi su uvereni da su svesni skoro svih asteroida blizu Zemlje koji bi mogli da izazovu ozbiljnu štetu. Nijedan od ovih, poznatih kao potencijalno opasni asteroidi, neće se dovoljno približiti Zemlji u sledećem veku da izazove zabrinutost.
Uvek postoji mogućnost da smo propustili podmukli kamen ili dva, ili da bi nam nove pretnje mogle da se izbace, tako da je razumno samo da usavršimo svoje veštine otkrivanja potencijalnog udarca. Pored toga, unapred upozorenje na meteorske vatrene lopte značiće da će više ljudi imati priliku da posmatra ove spektakularne događaje.
Naučnici takođe mogu biti bolje pripremljeni za detaljnija zapažanja kako vatrene kugle prolaze nebom i raspadaju se u prašinu. Kako tačno ove stene sagorevaju i raspadaju se nije u potpunosti razumelo; saznanje više o procesu ne samo da će nam pomoći da bolje razumemo asteroide i meteore, već će nam pomoći da izvršimo procenu rizika za druge ulazne svemirske stene.
