Evropska unija je navikla na krize. Ali ova bi mogla zasjeniti sve prethodne.
Dok se lideri 27 država članica okupljaju u Briselu u četvrtak, svjesni su da bi cjelokupna bezbjednosna arhitektura poslije 1945. godine, koja se oslanja na zaštitu Sjedinjenih Američkih Država, mogla da se uruši u bilo kojem trenutku.
Od povratka Donalda Trampa u Bijelu kuću, evropski lideri su mnogo govorili o suverenitetu i odbrani. Zvaničnici iz evropskih vlada priznaju da je došao trenutak kada riječi moraju postati djela, ali neki već strahuju da bi sve moglo poći po zlu.
Francuski predsjednik Emanuel Makron upozorio je na potrebu za „nevjerovatnim buđenjem“, dok je budući njemački kancelar Fridrih Merc opisao situaciju u Evropi kao „pet minuta do ponoći“. Međutim, oni koji su bliži diskusiji strahuju da se događaji odvijaju brže nego što Evropa može da ih prati.
„Noćna mora bi bila da SAD uskoro objave sporazum kojim se prihvata većina ruskih zahtjeva i potom poruče Ukrajini i Evropi da to prihvate ili odbace“, rekao je Malkolm Čalmers, zamjenik generalnog direktora Kraljevskog instituta za usluge u Londonu.
Evropski lideri se ne plaše samo odluka SAD-a. Sumnjičavi su i prema nekim sopstvenim članicama. Iako hitno organizovani samit u četvrtak, svega nekoliko dana nakon neformalnih sastanaka u Parizu i Londonu, ukazuje na želju za pronalaženjem rješenja, diplomate već očekuju da bi proruski lideri, predvođeni Viktorom Orbanom, mogli da sabotiraju cijeli proces.
Ogroman broj tema na dnevnom redu i zabrinjavajući nedostatak jedinstva znače da ovaj samit može krenuti u različitim pravcima. Lideri će razmatrati kako brzo preusmjeriti resurse za jačanje nacionalnih armija, ali istovremeno će pokušati da pokažu podršku Ukrajini – na primjer, potvrđivanjem njenog puta ka članstvu u EU. Takođe će pokušati da naglase svoje protivljenje režimu Vladimira Putina, možda i obavezivanjem na novi krug sankcija.
„Evropa se suočava sa jasnom i neposrednom opasnošću kakvu niko od nas nije vidio u svom životu“, napisala je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u pismu evropskim liderima u utorak. „Budućnost slobodne i suverene Ukrajine – i sigurne i prosperitetne Evrope – je na kocki“, dodala je.
Tri godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu i samo šest nedjelja od Trampovog povratka na vlast, ovaj samit dolazi nakon niza istorijskih događaja u SAD-u.
Iako su prošlonedjeljni pokušaji Makrona i britanskog premijera Kira Starmera da se približe Trampu unijeli tračak optimizma, stvari su od tada krenule nizbrdo. Nakon katastrofalnog sastanka Trampa i ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog u Ovalnoj sobi u petak, uslijedila je Trampova odluka u utorak da zaustavi vojnu pomoć Ukrajini.
Finansiranje odbrane tradicionalno nije bila tema za EU, ali lideri će razmatrati kako da se problem riješi na centralnom nivou.
„Troškovi odbrane postali su fiksni izdatak. Ugasili smo sunce i sada svaki dan moramo da plaćamo za grijanje… Svaki dan moramo da plaćamo za municiju, makar nekoliko godina, dok Tramp ne umre“, rekao je jedan evropski diplomata.
Jedna od prvih tema biće plan koji je fon der Lajen najavila u utorak: otključavanje do 800 milijardi eura za dodatnu potrošnju na odbranu u narednim godinama.
Njena ideja uključuje zaduživanje EU od 150 milijardi eura, koje bi se potom pozajmilo državama članicama za finansiranje panevropske opreme u oblastima kao što su protivvazdušna i raketna odbrana, artiljerijski sistemi, rakete, municija, dronovi i drugi kapaciteti. Takođe, Komisija predlaže ublažavanje pravila EU o budžetskom deficitu kako bi se omogućilo povećanje vojne potrošnje do 1,5% BDP-a u naredne četiri godine – što bi iznosilo oko 650 milijardi eura na nivou Unije.
Prema riječima evropskih zvaničnika, iako je plan bio u pripremi već neko vrijeme, njegova zvanična objava u utorak bila je direktan odgovor na odluku SAD-a da prekine pomoć Ukrajini. Evropska investiciona banka takođe razmatra promjene pravila kako bi omogućila lakše finansiranje odbrambenih projekata.
EU diplomate još analiziraju detalje prijedloga, ali generalno ga vide kao „prvi korak u pravom smjeru“.
„Fon der Lajen pokušava da preuzme inicijativu, ali da li će joj birokratska struktura EU u tome pomoći?“, pita se jedan francuski ministar.
Lideri će takođe razmatrati mogućnost korišćenja ruskih sredstava zamrznutih od početka rata. Dok se kamate na 200 milijardi eura već koriste za finansiranje pomoći, Francuska i još neke zemlje postaju otvorenije za ideju o direktnoj zaplijeni tih sredstava. Međutim, protivnici tog plana upozoravaju na pravne prepreke i potencijalnu finansijsku nestabilnost.
Uz to, već se nazire sukob oko slanja dodatne vojne pomoći Ukrajini. Zvaničnici su očekivali da će se na samitu podržati plan šefice evropske diplomatije Kaje Kalas da Ukrajini bude isporučeno najmanje 1,5 miliona komada artiljerijske municije tokom ove godine, kao i drugo oružje poput protivvazdušnih sistema, raketa i dronova.
Iako će konačna verzija deklaracije biti objavljena tek na kraju samita, nacrt koji je kružio u utorak uveče poziva ministre da pronađu način da obezbijede isporuku oružja. Međutim, Mađarska odbija da podrži taj plan.
Nacrt teksta naglašava da će EU „nastaviti da obezbjeđuje Ukrajini redovnu i predvidivu finansijsku podršku“.
Za 2025. godinu, EU planira da Ukrajini dodijeli 30,6 milijardi eura, uključujući 12,5 milijardi iz Mehanizma za pomoć Ukrajini i oko 18 milijardi iz G7 kredita u okviru „Era inicijative“.
Dok evropski lideri raspravljaju, ukrajinski zvaničnici pokušavaju da ostanu optimistični uprkos povlačenju američke pomoći.
„Veoma bolno, ali ne i fatalno. To će Ukrajinu koštati nepotrebnih žrtava i izgubljenih teritorija, ali neće dovesti do poraza“, rekao je jedan visoki ukrajinski zvaničnik za Politiko.
