Sud u Parizu će ovog petka (8.12.) izreći presudu maloljetnicima zbog njihove navodne uloge u ubistvu nastavnika istorije Samuela Patija koje je 2020. šokiralo Francusku i čitav svijet.
Ono što se dogodilo 16. oktobra 2020. u sjeverozapadnom pariskom predgrađu Konflan Sent Onoren izazvalo je užas u Francuskoj, ali i van granica te zemlje: tog petka, 18-godišnji Čečen nožem je ubio 47-godišnjeg nastavnika istorije Samuela Patija i odsjekao mu glavu.
Pati je na času o slobodi izražavanja prikazivao karikature proroka Muhameda. Te karikature ranije je objavio satirični časopis „Šarli ebdo“, u čiju su redakciju u januaru 2015. upala dvojica terorista i ubila ukupno 12 ljudi. Baš kao i ubica Patija, i tadašnji počinioci željeli su da „osvete proroka“.
U ovom slučaju, 18-godišnjaku, kao i još petorici njegovih navodnih pomagača, koji su takođe maloljetni, sada se izriče presuda u Parizu. Taj simboličan sudski proces, koji se odvija iza zatvorenih vrata, mogao bi da pruži odgovore na mnoga pitanja – iako neki smatraju da francuska javnost ne posvećuje dovoljno pažnje tom suđenju.
Među šestoro mladih ljudi, tada između 13 i 15 godina, bila je i jedna devojka. Ona je pokrenula polemiku koja će se pretvoriti u smrtonosni čin. Rekla je svom ocu da je Pati zamolio muslimanske učenike, uključujući i nju, da napuste prostoriju prije prikazivanja karikatura. Ona se opirala nastavniku i zbog toga je privremeno udaljena sa nastave. Priča je toliko naljutila njenog oca da je izašao u javnost: u video-snimku na internetu zahtijevao je da nastavnik bude disciplinski kažnjen i objavio je njegovo ime i ime škole. Čineći to, pokrenuo je pravu onlajn-kampanju, koja je privukla pažnju atentatora.
Pritom je verzija koju je ispričala učenica bila je neistinita. Ona nije bila na času i htela je u stvari samo opravda to što je udaljena, a što je u stvari bila posledica njenog buntovnog ponašanja. Sada je optužena za iznošenje lažnih optužbi protiv nastavnika i iza rešetaka bi mogla da provede do dve i po godine, baš kao i ostala petorica optuženih: Optuženica ih tereti da su bili dio grupe koja je planirala da izvrši teško krivično djelo. Dečaci su atentatoru ispred školske zgrade pokazali ko je Pati i za to su dobili novac.
Porodica očekuje da se ovim procesom razjasni kako je došlo i kako je uopšte bilo moguće da dođe do napada, kaže advokatkinja Viržini Lroa, koja zastupa Patijeve roditelje, njegovu sestru, zeta i dve nećake. „Da li su ti mladi ljudi mislili da Pati zaslužuje da bude kažnjen zbog prikazivanja karikatura ili su samo željeli novac“, zapitala se ona u intervjuu za DW.
Prema navodima istražitelja, napadač je dječacima rekao da želi da se nastavnik izvini za svoje postupke i da to bude zabilježeno na video-snimku. „Ovo je još važnije, jer su svi optuženi rođeni u Francuskoj i trebalo bi da budu posvećeni našim demokratskim vrijednostima, uključujući i slobodu izražavanja“, dodaje Lroa.
Za Dilana Slamu, odgovor na to pitanje je jasan. On zastupa jednog od tih mladih muslimana. „Sa 15 godina on je bio sve samo ne radikalizovan. Djelovao je iz nezrelosti, gluposti i zbog pritiska vršnjaka. Nije bio svjestan u čemu učestvuje“, kaže advokat za DW. „Tada nije razmišljao o sekularizmu – a danas u potpunosti zastupa takav stav.“ Tu se radi o striktnom razdvajanju vjere i države.
Proces ima i simbolički značaj, kaže Antoan Kasubolo Fero. On zastupa 13 Patijevih kolega kojima je bilo dozvoljeno da prisustvuju ročištima zatvorenim za javnost, jer je prihvaćena njihova kolektivna građanska tužba. „Moji klijenti žele da shvate šta je pošlo po zlu, kako su izgubili povjerenje svojih učenika i šta su mogli bolje da urade“, kaže Kasubolo Fero za DW.
Sva ta pitanja aktuelna su i danas. Naime, 13. oktobra ove godine 20-godišnji radikalizovani državljanin Rusije, koji je sa porodicom došao u Francusku 2008, na smrt je izbo profesora francuskog Dominika Bernara ispred njegove škole u sjevernom Arasu. Za Vensana Tiberja, profesora političke sociologije na Univerzitetu u Bordou, taj novi atentat, kao i suđenje za ubistvo nastavnika Patija, trebalo bi da skrenu pažnju na jedno centralno pitanje.
„Trebalo bi da se zapitamo kakvo mjesto bi škole trebalo da imaju u našem društvu i šta je potrebno nastavnicima da bi ispunili svoju misiju, koja je ključna za našu demokratiju“, kaže on za DW. „Umjesto toga, mi govorimo o ograničavanju imigracije, a tu je i novi zakon na kojem vlada radi, a koji sve imigrante vidi kao opasnost“, kaže on.
„Mnogi nastavnici se plaše novih napada“, ukazuje Rafael Daržan, nastavnik istorije. „Vlasti bi trebalo bolje da kontrolišu društvene mreže, da nam pomognu da odbranimo princip sekularizma, protiv kojeg je sve veći broj učenika, i da bolje obezbjedimo škole od uljeza.“
Srednjoškolac Pol Reno slaže se sa nastavnikom. „Mnogi đaci su uplašeni, posebno od napada na Dominika Bernara. Na kraju krajeva, napadač je slobodno šetao školom nakon ubistva“, kaže 18-godišnjak. „Suđenje bi zapravo trebalo da bude prilika da se razgovara o takvim problemima, ali do sada to nije bilo tako.“
Za advokatkinju Lroa, postupak bi ipak mogao da ima odvraćajući efekat – a to bi morala da pokaže i presuda. „To bi pokazalo da pravosuđe brani osnovne vrijednosti naše demokratije i da se saučesnici ne mogu tek tako izvući“, zaključuje ona.
