Savezni ministar privrede Robert Habek predstavio je plan za izlazak njemačke privrede iz krize.
Predlog konkretnog rješenja za izlazak iz krize ili uvod u kampanju za savezne izbore? Reakcije na sugestije Roberta Habeka su različite.
Jedno je jasno: biće teško sprovesti planove u vladajućoj koaliciji, piše Dojče vele.
O najnovijoj inicijativi njemačkog saveznog ministra privrede Roberta Habeka žestoko se raspravljalo i prije nego što je predstavljena. Sam ministar privrede to naziva „doprinosom raspravi“.
Dokument na 14 stranica koji je kružio veče prije nosi naziv „Update za privredu“. U njemu Habek (iz redova Zelenih) opisuje kako se, po njegovom mišljenju, njemačka privreda može izvesti iz krize.
Prije svega, opisuje zašto je stanje takvo kakvo je, spominje se i Putinov napad na njemačko snabdijevanje energijom, kao i američki ekonomski protekcionizam i ono najbitnije za stanje u tamošnjoj autoindustriji, a to je – agresivna kineska industrijska politika.
Uz to, kako piše Dojče Vele, prethodne njemačke vlade su godinama činile premalo u borbi protiv svega toga.
Habekov doprinos prvenstveno je deskriptivan, ali je dopunjen s nekoliko ideja za preduzimanje mjera za izlazak iz sadašnjeg stanja.
Centralna tačka je investicioni bonus, koji se u medijima naziva i „njemački fond“. Sva preduzeća bi trebalo da ga dobiju, bez obzira da li su u pitanju mala zanatska preduzeća ili industrijski giganti. Svi oni treba da dobiju sredstva od deset odsto za nove investicije.
Habek se tako oslanja na podatke najnovije ekonomske prognoze, prema kojoj su ulaganja u postrojenja i opremu primjetno smanjena u prvoj polovini ove godine, piše Dojče Vele.
Iako prethodni predlozi opozicije nisu bili finansirani drugim prihodima, njegov predlog će se na kraju isplatiti, rekao je Habek.
Država, kaže, mora da daje finansijske avanse, ali se to ulaže, što povećava poreske prihode i država opet prima prihode za finansiranje drugih projekata.
Uz to, cijela stvar bi trebalo da traje pet godina i da bude „nebirokratska“. Ali Habek ne otkriva šta tačno misli pod poslednjim.
U medijima se takođe nije moglo pročitati o finansijskom obimu. Habek se na svojoj konferenciji za novinare osvrnuo na proračune Saveznog udruženja njemačkih industrijalaca. Institut je prije nekoliko mjeseci izračunao iznos od 400 milijardi evra koliko će javnom sektoru nedostajati za investicije i programe finansiranja u narednih deset godina.
Ostaje da se vidi da li će samo ovaj iznos biti dovoljan s obzirom na sve zadatke koje Habek opisuje u ovom nacrtu za spas privrede.
Njemački fond nije namijenjen samo promociji ulaganja u privredu. Habek upisuje oko 100 milijardi evra za željeznicu i puteve, 70 milijardi evra za vrtiće, škole i univerzitete i 60 milijardi evra za digitalizaciju.
Pošto je budžet suviše mali za ovakva ulaganja, Habek predlaže stvaranje novog specijalnog fonda. U tome bi, pored savezne vlade, trebalo da učestvuju i savezne pokrajine.
Ovim želi da ponudi izlaz iz debate o dužničkoj kočnici, koja se ne može riješiti, posebno zbog FDP-a.
Ali liberali su to odmah odbacili. Lider poslaničke grupe FDP-a u Bundestagu Kristijan Dir se umesto toga zalaže za davanje poreskih olakšica kompanijama umjesto da se poreski obveznici opterećuju novim subvencijama.
Ali ministar privrede ne misli tako. Poziv na opšte smanjenje poreza je zaista sveprisutan i glasan, kaže on.
„Ali opšte smanjenje poreza nije garancija da će do ulaganja zaista doći“, rekao je Habek.
Ovo navodi CDU na pretpostavku da je to više „manevar predizborne kampanje“.
„Ponovo će biti stresa i svađa u vladajućoj koaliciji“, predviđa Matijas Midelberg.
Zamenik predsjednika Kluba predstavnika sindikata u Bundestagu nije samo skeptičan oko toga da li Habekova ideja ima šanse da se sprovede.
Na kraju krajeva, investicioni bonus ne donosi trajno poboljšanje Njemačke kao industrijskog staništa, kaže on. Umjesto toga, potrebna je reforma poreza na dobit preduzeća, smanjenje poreza na struju i manje birokratije.
Stoga je predlog ministra privrede, koji je najavio neposredno prije službenog puta u Indiju, dobio malo aplauza, ali je donio mnogo bure.
Tamo će učestvovati u konsultacijama njemačko-indijske vlade zajedno sa saveznim kancelarom Olafom Šolcom.
Malo je vjerovatno da će obojica razmeniti mišljenja o Habekovom radu na marginama svog boravka tamo. Uostalom, nakon tri godine u koaliciji, on, Šolc i Lindner se dovoljno poznaju da znaju šta svako od njih misli o tome.
