Mađarska i Turska treba da prestanu da blokiraju ratifikaciju članstva Finske i Švedske u NATO-u, izjavila je u četvrtak nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, dodajući da postoji „kristalno jasna osnova“ za omogućavanje dve nordijske nacije da se pridruže vojnom bloku.
Ankara i Budimpešta odlažu proces, a Turska ukazuje na zabrinutost zbog navodne podrške Švedske i Finske kurdskom „terorizmu“, dok Mađarska tvrdi da će glasati o tom pitanju nakon što reši niz nesuglasica sa EU.
Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim švedskim kolegom Tobijasom Bilstromom, Berbok je rekla da su se i Ankara i Budimpešta obavezale da će formalizovati pristupanje „i to je upravo ono što sada treba da urade“.
Ona je dalje zamerila Budimpešti zbog odlaganja procesa ratifikacije. „Što se tiče pitanja o Mađarskoj: želela bih da ovo jasno podvučem… nema sive zone“, napomenula je ona, dodajući da će Berlin pružiti „svoj ljubazan podsticaj“ za proces pridruživanja.
U maju, usred ruske vojne kampanje u Ukrajini, Švedska i susedna Finska prekinule su svoj višedecenijski neutralni stav i formalno podnele zahtev za članstvo u NATO. Iako je blok prihvatio zahteve, kandidaturu nordijskih nacija mora da ratifikuje svih 30 država članica, a odobrenje Turske i Mađarske još uvek se čeka.
Ankara zahteva da Stokholm i Helsinki učine više u borbi protiv „terorizma“, posebno protiv kurdskih grupa koje su zabranjene u Turskoj. Pregovori o tom pitanju su još u toku.
Mađarski zvaničnici su više puta izjavljivali da podržavaju širenje NATO-a. U sredu je Gergelj Guljaš, šef kabineta premijera Viktora Orbana, izjavio da će mađarski parlament raspravljati o ratifikaciji tokom jesenjeg zasedanja.
„Finska i Švedska su naši saveznici i mogu da računaju na nas“, rekao je on i dodao da se nada da će proces završiti „pre kraja ove godine“.
Vlada Mađarske je podnela relevantne predloge zakona sredinom jula, ali o njima još nije raspravljano. Budimpešta je negirala da usporava proces ulaska, ali su zvaničnici rekli da neće glasati o tome dok ne donesu zakone koji imaju za cilj ublažavanje spora sa EU, koja je predložila da smanji finansiranje od oko 7,5 milijardi evra (7,66 milijardi dolara). za Budimpeštu zbog zabrinutosti za korupciju.
