Nafta je u četvrtak oslabila treći dan pošto je strah od ekonomskih uticaja rasta kamatnih stopa neutralisao iznenađujući pad američkih zaliha sirove nafte i nade u kinesku tražnju.
Komentari predsednika Federalnih rezervi SAD Džeroma Pauela ove nedelje o verovatnoći da će kamatne stope morati da budu podignute više nego što se ranije očekivalo kao odgovor na nedavne snažne podatke, nastavile su da utiču na naftu i druga rizična sredstva zbog potencijalnog uticaja na ekonomski rast i rast tražnje.
Nafta Brent je oslabila za 34 centa, ili 0,4%, na 82,32 dolara po barelu do 09:02 GMT, dok je američka nafta Vest Tekas Intermediate (VTI) skliznula za 11 centi na 76,55 dolara. Oba benčmarka su opala između 4% i 5% u prethodna dva dana.
„Strahovi od recesije upadljivo rastu“, rekao je Tamaš Varga iz naftnog brokera PVM.
Cene nafte su u utorak zabeležile najveći dnevni pad od početka januara nakon Pauelovih komentara.
„Cene nafte su i dalje pod uticajem Pauelovog jastrebovog tona“, rekao je Suvro Sarkar, vodeći energetski analitičar u DBS banci, ukazujući na mogućnost povećanja stope za 50 baznih poena umesto za 25 baznih poena.
Postojala je određena podrška za naftu iz zvaničnih podataka od srede o američkim zalihama sirove nafte, koje su prošle nedelje pale za 1,7 miliona barela kako bi se okončao 10-nedeljni niz povećanja. To je u poređenju sa očekivanjima u anketi Rojtersa za povećanje od 400.000 barela.
Nafta je takođe dobila podršku iz očekivanja povećanja kineske potražnje.
Dok je kineski uvoz sirove nafte u prva dva meseca 2023. opao za 1,3% na godišnjem nivou, analitičari su ukazali na ubrzanje uvoza u februaru kao znak da se potražnja za gorivom oporavlja nakon što je Peking ukinuo kontrolu COVID-19.