Američki predsednik Džo Bajden rekao je u ponedeljak da bi bio voljan da upotrebi silu da odbrani Tajvan, završavajući seriju kritičnih komentara o Kini dok je u Aziji, za koje je njegov pomoćnik rekao da ne predstavlja promjenu u politici SAD prema sebi -vladano ostrvo.
Bajdenove primedbe, iznete tokom njegove prve posjete Japanu otkako je preuzeo dužnost, i kako je gledao japanski premijer Fumio Kišida, izgledalo je kao odstupanje od postojeće američke politike takozvane strateške dvosmislenosti o Tajvanu.
Kina smatra demokratsko ostrvo svojom teritorijom, pod svojom politikom „jedne Kine“, i kaže da je to najosetljivije i najvažnije pitanje u njenim odnosima sa Vašingtonom.
Kada je novinar upitao Bajdena tokom zajedničke konferencije za novinare sa japanskim liderom da li bi SAD branile Tajvan ako bi bio napadnut, predsednik je odgovorio: „Da“.
„To je obaveza koju smo preuzeli“, rekao je on.
„Mi se slažemo sa politikom jedne Kine. Potpisali smo je i sve planirane sporazume napravljene odatle. Ali ideja da se može uzeti silom, samo silom, jednostavno nije, samo je nije primereno.“
Bajden je dodao da je njegovo očekivanje da se takav događaj neće desiti niti će se pokušati.
Zvaničnik Bijele kuće je kasnije rekao da nema promene u politici prema Tajvanu. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da Sjedinjene Države ne treba da brane nezavisnost Tajvana.
Predsjednikovi pomoćnici za nacionalnu bezbednost su se pomerili na svojim mjestima i činilo se da pomno proučavaju Bajdena dok je odgovarao na pitanje o Tajvanu. Nekoliko je pogledalo dole dok je učinio nešto što je izgledalo kao nedvosmislenu posvećenost odbrani Tajvana.
Bajden je dao sličan komentar o odbrani Tajvana u oktobru. U to vrijeme, portparol Bijele kuće rekao je da Bajden ne najavljuje bilo kakvu promjenu u američkoj politici, a jedan analitičar je komentar nazvao „gafom“.
Uprkos insistiranju Bele kuće da komentari od ponedeljka ne predstavljaju promjenu američke politike, Grant Njušam, penzionisani pukovnik američkih marinaca, a sada naučni saradnik na Japanskom forumu za strateške studije, rekao je da je značenje jasno.
„Ova izjava zaslužuje da se shvati ozbiljno“, rekao je Njušam. „Dovoljno je jasna izjava da SAD neće sedeti po strani ako Kina napadne Tajvan.
Iako je po zakonu Vašington obavezan da Tajvanu obezbedi sredstva za odbranu, on već dugo slijedi politiku „strateške dvosmislenosti“ o tome da li će vojno intervenisati da zaštiti Tajvan u slučaju kineskog napada.
POOŠTRATI POLITIKU
Bajden je dao druge oštre komentare o sve upornijem držanju Pekinga u regionu, rekavši da se nada da će ruski predsjednik Vladimir Putin platiti cijenu za svoju invaziju na Ukrajinu delom kako bi pokazao Kini sa čime bi se suočila ako bi izvršila invaziju na Tajvan.
„Oni nastoje da pooštre svoju politiku, ali bez da nužno provociraju Kinu“, rekao je Džejms Braun, vanredni profesor na Templ univerzitetu u Japanu.
Bajdenove primedbe će verovatno zasjeniti centralni deo njegove posjete Japanu, pokretanje Indo-pacifičkog ekonomskog okvira, širokog plana koji pruža ekonomski stub za angažman SAD u Aziji.
Kišida je naglasio spremnost Tokija da zauzme snažniji odbrambeni stav, što su Sjedinjene Države dugo pozdravile.
Japanski lider je rekao da je rekao Bajdenu da će Japan razmotriti različite opcije za jačanje svojih odbrambenih sposobnosti, uključujući i sposobnost da uzvrati. To bi uključivalo „značajno povećanje“ budžeta za odbranu, rekao je Kišida.
Uloga Japana u bilo kom sukobu oko Tajvana bila bi da omogući operaciju SAD i pomogne Sjedinjenim Državama da brane svoju imovinu, rekao je Jođi Koda, penzionisani admiral pomorskih snaga za samoodbranu i bivši komandant flote.
„Uloga Japana u tome bi bila značajna. Japan je pokretač tog bezbednosnog odvraćanja“, rekao je on.
Kišida je rekao da je dobio podršku od Bajdena da Japan postane stalni član Saveta bezbednosti UN usred sve većih poziva na reformu Saveta. Kina i Rusija su stalne članice.
izvor Rojters
