Širom južnog Libana, porodice su na brzinu pokupile stvari i krenule na sever u automobilima, kamionima i na motorima dok je izraelska vojska gađala ciljeve za koje tvrdi da su povezani sa libanskom šiitskom oružanom grupom Hezbolah.
Neki stanovnici rekli su da su na mobilnim telefonima dobili tekstualne i glasovne poruke izraelske vojske da napuste oblasti blizu položaja grupe koja ima podršku Irana.
Zahra Savli, studentkinja u južnom gradu Nabatijehu, rekla je za BBC da je bombardovanje bilo snažno.
„Probudila sam se u šest ujutro uz zvuke bombi. U podne je postalo stvarno žestoko i videla sam mnogo udara u mom kraju.“
„Čula sam kako pucaju stakla.“
Za razliku od mnogih drugih, ona i ljudi sa kojima je bila nisu napustili kuću – nisu se usudili, kaže ona.
„A gde bi to trebalo da odem?
„Mnogo ljudi je i dalje zaglavljeno u saobraćaju na ulicama jer pokušavaju da pobegnu“, kaže ona.
U utorak, 24. septembra u podne severni putevi za Bejrut bili su zakrčeni saobraćajem.
Vozila su se uputila ka prestonici s obe strane obalskog auto-puta od šest traka.
Na drugim slikama vide se ljudi koji hodaju duž plaže u južnom gradu Tiru dok se dim od vazdušnih napada izdiže nad seoskim krajolikom duboko na kopnu.
BBC je razgovarao sa petočlanom porodicom koja je stigla u Bejrut na jednom motociklu.
Iz sela na jugu, uputili su se do Tripolija na severu.
Bili su iscrpljeni.
„Šta želite da kažemo? Prosto smo morali smo pobegnemo“, rekao je otac.
U ponedeljak uveče libansko Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je 492 ljudi poginulo a više od 1.600 povređeno u bombardovanju.
Među poginulima bilo najmanje 35 dece, rekli su.
Izraelska vojska je saopštila da je u prethodna 24 časa izvele 1.100 vazdušnih napada.
Među njima je i vazdušni napad u južnom Bejrutu čija je meta bio viši komandant Hezbolaha, tvrdi Izrael.
I u Bejrutu je bilo napeto.
Dok su u glavni grad pristizali ljudi u automobilima sa koferima vezanim za krov, neki od stanovnika prestonice su i sami počeli da je napuštaju.
Izrael je upozorio ljude da napuste oblasti u kojima tvrdi da Hezbolah drži oružje.
Poslao je međutim snimljena upozorenja ljudima i u bejrutskim kvartovima koji se ne smatraju uporištima Hezbolaha, među njima i Hamri, oblasti u koju su smeštena vladina ministarstva, banke i univerziteti.
Roditelji su požurili da pokupe decu iz škola pošto su dobili nova upozorenja da napuste oblast.
Jedan otac, Isa, izveo je sina iz škole, rekavši novinskoj agenciji Rojters: „Ovde smo zbog telefonskih poziva.“
„Zovu svakoga i prete ljudima preko telefona.
„I zato smo došli ovamo da izvedem mog dečaka iz škole. Situacija nije umirujuća“, rekao je on.
Muhamed, Palestinac koji se nalazi na putu sa ženom, govorio je za BBC dok je izlazio iz Bejruta.
Upitan da li će ostati u prestonici, on je rekao: „U Libanu nigde nije bezbedno, Izrael kaže da će sve bombardovati. Sada su pretili ovoj četvrti, kuda onda da odemo?“.
„Strašno je, ne znam šta da radim – da idem na posao, da idem kući, nemam predstavu šta treba da radim.“
U međuvremenu, dok se ekipa BBC-ja smeštala kraj puta, taksista im se obratio pitajući ih da li znaju za nestašicu goriva koja je u toku.
„Previše ljudi stiže u Bejrut“, rekao je on.
Škole su na brzinu pretvorene u skloništa za čitave talase evakuisanih koji pristižu sa juga.
Po vladinom naređenju, škole u Bejrutu i Tripoliju, baš kao i u istočnom Libanu, preobražene su u skloništa.
BBC je bio u učionici u državnoj školi u Bir Hasanu, u zapadnom Bejrutu, u ponedeljak, koja se pripremala za ljude koji pristižu iz Doline Beka – uporišta Hezbolaha u severoistočnom Libanu za koje je Izrael rekao da će ga takođe gađati.
Učionice su bile pune dušeka, ali će one biti prepune do kraja dana, rekli su radnici.
U međuvremenu, libanske bolnice su u ponedeljak takođe dobile nalog da otkažu sve neobavezne operacije dok se lekari pripremaju za pristizanje žrtava i povređenih.
Uprkos napetoj i neizvesnoj atmosferi u Bejrutu, neki ljudi su bili prkosni.
„Ako bude izbio potpuni rat, treba da se ujedinimo kao libanski narod bez obzira na naše političke razlike zato što kad se sve sabere i oduzme, bombarduju nam zemlju“, rekao je jedan čovek za BBC.
Drugi su se naprosto pomirili sa nasiljem.
„Ako žele rat, šta mi tu možemo? Nametnut nam je. Ne možemo mi tu ništa“, rekao je vlasnik prodavnice Muhamed Sibai za Rojters.
Muhamed, 57-godišnjak u južnom predgrađu Bejruta Dahieju – glavnoj bazi Hezbolaha u prestonici – rekao je za BBC da je „preživeo sve ratove od 1975. godine“, tako da je „ovo za mene normalno.“
„Neću otići, biću u mojoj kući“, rekao je on.
