Francuski predsednik Emanuel Makron nije uspeo tokom posete Pekingu da ubedi kineskog kolegu Sija Đinpinga „da uradi nešto bitno za Ukrajinu“, jer Đinping nije odustao od blagonaklonog stava prema Moskvi iako je Makron od njega „zatražio da Rusiju privede razumu, a sve pregovaračkom stolu“, ocenjuje pariski Mond.
To „svi“, bi po tumačenju Monda i drugih medija u EU, značilo da bi i Vašington morao da se okrene mirovnim pregovorima, a ne samo isporukama oružja i nastavku rata iznurivanja kako bi se konačno slomile ruske snage.
Američki državni sekretar Entoni Blinken je odmah nemačkim medijima ponovio stav Vašingtona da nikakva obustava oružanih sukoba u Ukrajini niti mirovni pregovori nisu mogući dok se ruske snage ne povuku sa teritorija na istoku Ukrajine…što je bio jasan odgovor na kineski mirovni plan za Ukrajinu i poruku Makrona i Sija Đinpinga da treba razmisliti o međunarodnoj mirovnoj konferenciji za rešenje tog rata.
Istovremeno, Kina je, tvrdeći da joj Vašington preti ratom zbog Tajvana, sprovela dosad najmasovnije vojne vežbe oko Tajvana i njeni brodovi i avioni su u „potpunosti okružili“, kako je saopštio Peking, to ostrvo koje Kina smatra delom svoje teritorije.
Prema pisanju „Njujork tajmsa“ Vašington, štaviše, nikome ne veruje, pa ni svojim saveznicima, jer najnoviji u javnost procureli tajni dokumenti Pentagona pokazuju „ne samo da Amerikanci imaju obaveštajnu moć prodora u ruske vojne i bezbednosne strukture, već špijuniraju i same Ukrajince, i recimo, Južnokoreance“.
U poseti Pekingu je istovremeno, ali po tumačenju medija u EU „ne baš zajedno s Makronom“, bila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen koju su kineski zvaničnici primili na vidljivo nižem nivou od francuskog predsednika koji je dočekan sa najvišim državnim počastima i koji je sa šefom kineske države razgovarao u jedan mah preko sedam sati.
Briselski portal „Politiko“ smatra da je Peking to iskoristio da „igra na kartu podele i osvajanja kad su u pitanju evropski vođi“.
Dok su Makron i Si Đinping razgovarali i posetu obeležili velikim državnim banketom i konferencijama za medije, Fon der Lejen se novinarima obratila samo u delegaciji EU u Pekingu.
Kineski mediji su s najvećom pažnjom pratili razgovore Makron-Đinping, „a na kineskim društvenim mrežama je Fon der Lejen demonizovana kao američka marioneta“, javlja „Politiko“.
Predsednica EK je uoči odlaska u Peking održala predavanje u kojem je krajnje oštro zamerila Kini na politici prema ukrajinskom ratu, posebno zapretivši Pekingu ako krene da isporučuje oružje Moskvi, a ukazala je i na velike teškoće u trgovini, investicijama i razmeni tehnologije EU i Kine.
Izveštači briselskog portala navode da „ta uočljiva razlika baca svetlo na teškoće koje Evropska unija ima u politici i poslovima s Kinom…članice EU imaju dosta različite poglede u odnosu na saradnju s Kinom, a Peking to dobro zna“.
„Politiko“ dodaje da su na kineskim društvenim mrežama, bliskim kineskom ministarstvu odbrane, osvanule i ocene da je Makron pogrešio što je u Kinu došao zajedno s Fon der Lejen, „jer je time delom zakazao u iskrenosti“ da želi da poradi na ozdravljenju veza s Pekingom.
Jer, tvrdi se u napisima na tim društvenim mrežama, „Fon der Lejen, dobro poznata proamerička ličnost, koja prodaje Evropu u korist SAD, ne štedi napore da Evropu gura u sukob s Rusima“.
I, kako je još navedeno, „cilj Fon der Lejen je bio daleko od toga da je jednostavan … Amerikanci su moguće njoj dali u zadatak da ima na oku Makrona“.
Sam Makron se, prenose evropski izveštači, ogradio od oštrih poruka Fon der Lejen uperenih protiv Pekinga i predočio da „Evropska unija ima strategiju koja je utvrđena na Evropskom savetu (to su šefovi država ili vlada EU) i koja je jasna i određena“.
Makron, koji je u Peking doveo i moćnu delegaciju francuskih poslovnih ljudi, pa je pored ostalih, proizvođač aviona „Erbas“ sklopio ugovor o prodaji 160 aviona Kini, pažljivo je izbegao da se dotakne zapaljivog pitanja Tajvana.
Amerikanci su poručivali da će i vojno braniti Tajvan ako Kinezi pokušaju da ga prisilno pripoje svojoj teritoriji, a Fon der Lejen je u onom oštrom govoru vidno prekorila Peking rekavši da „niko ne sme da silom menja postojeće stanje u regionu“, misleći na Tajvan.
Si Đinping je na to jasno uzvratio poručivši da se „Kina nada da će Evropska komisija odigrati konstruktivnu ulogu … zasnovanu na temeljnim i dugoročnim interesima EU“.
Londonski nedeljnik „Ekonomist“ u opširnoj analizi krajnje zaoštrenih trgovinskih, ekonomskih, tehnoloških i sad zbog Tajvana geopolitičkih odnosa SAD i Kine piše da „atmosfera koja sad vlada u Pekingu pokazuje da su ti za svet najznačajniji odnosi puni kao nikad naboja neprijateljstva i mrskosti“.
„U kuloarima vlasti u Pekingu“, ukazuje „Ekonomist“, „zvaničnici vladajuće komunističke partije žigošu ono što poimaju kao nasrtaj SAD … i kažu da je namera Amerikanaca da na Kinu udaraju sve do njene smrti“.
