Malkević se u ljeto 2022. preselio u tada okupirane djelove Ukrajine, a južni grad Herson mu je bio baza. Njegov glavni zadatak je bio da postavi proruske televizijske stanice u osvojenim regionima. Pokrenuo je televiziju Tavrija u Hersonu, kao i televizijske stanice u Melitopolju i Marijupolju
Dok su pripadnici ruske plaćeničke grupe Vagnera prevodili bitke za Bahmut, grad u istočnom ukrajinskom regionu Donbasa, bliski saradnik šefa Vagnera Jevgenija Prigožina bio je uključen u još jednu bitku – za pridobijanje ljudi u oblastima pod ruskom kontrolom iza linija fronta.
Aleksandar Malkevič je pomogao u uspostavljanju proruskih TV stanica u ključnim oblastima koje je Rusija zauzela od početka invazije krajem februara 2022.
Preko svojih veza sa Prigožinom, Malkevič je bio uključen u projekte širenja ruskog uticaja iz Afrike u SAD i pod zapadnim je sankcijama zbog širenja dezinformacija.
Formalno, Malkevičov posao je vođenje televizije koju finansira država u Prigožinovom rodnom gradu, Sankt Peterburgu.
Ali u leto 2022. preselio se u tada okupirane delove Ukrajine, a južni grad Herson mu je bio baza.
Njegov glavni zadatak je bio da postavi proruske televizijske stanice u osvojenim regionima.
Pokrenuo je televiziju Tavrija u Hersonu, kao i televizijske stanice u Melitopolju i Marijupolju.
Izveštavanje tih kanala striktno prati propagandne narative Kremlja.
Na primer, u nedavnoj emisiji televizije Tavrija gledaocima su preneti razlozi koje je Moskva navela da opravda rat protiv Ukrajine.
„Ruski predsednik Vladimir Putin kaže da je specijalna vojna operacija bila iznuđen korak, jer Moskvi nije ostavljen drugi izbor.
„Za Rusiju su stvoreni takvi bezbednosni rizici da nikakva druga reakcija nije bila moguća“, rečeno je.
Velika prepreka sa kojom se Malkevič suočavao bio je akutni nedostatak ljudi voljnih i sposobnih da rade za njegove kanale.
Da bi obučio osoblje, otvorio je „medijsku školu“ u Hersonu, postao šef katedre za novinarstvo na lokalnom univerzitetu i napisao udžbenik za buduće medijske radnike u delovima Ukrajine koje je zauzela Rusija, pod nazivom „Pravo rusko novinarstvo za nove regione“.
Neki od njegovih učenika pridružili su se njegovim TV stanicama pre nego što su postali punoletni.
Dve reporterke koje su počele da rade za dve televizijske stanice zaposlene su sa samo 16 godina.
BBC je odlučio da ne objavljuje identitet tih devojaka zbog njihovih godina.
Ali Malkevičov boravak u Hersonu bio je kratkog daha.
Neposredno pre nego što su ukrajinske snage ponovo zauzele grad u novembru, on je otišao zajedno sa opremom i zaposlenima.
Prilikom evakuacije na njih je pucano, a tom prilikom je ubijen ruski novinar, ujedno i bivši operativac Federalne službe bezbednosti, glavne ruske tajne policije.
Jedna od tinejdžerki izveštača je ranjena tokom granatiranja, a kasnije joj je ruski predsednik Putin uručio orden za hrabrost na ceremoniji u Kremlju.
Malkevič je prvi put postao relativno istaknut 2018. godine, kada je pokrenuo USA Really (Stvarna Amerika)- veb-sajt koji je u SAD postavio RIA FAN.
Reč je o najistaknutijem mediju koji širi propagande i dezinformacija , a koji je povezan sa Jevgenijem Prigožinom, šefom Vagnera, koga zapadni mediji nazivaju „Putinov kuvar“ jer je bio zadužen za snabdevanje Kremlja hranom.
RIA FAN je izrastao iz zloglasne Prigožinove „fabrike trolova“, koja je širila prokremljovske stavove preko društvenih mreža i interneta iz kancelarija u Sankt Peterburgu.
Ali USA Really nisu uspele da zažive, a američke vlasti su nakratko pritvorile i ispitivale Malkeviča, da bi potom bio sankcionisan zbog „omogućavanja Prigožinovih operacija globalnog uticaja“.
Godinu dana nakon što je lansirao USA Really , Malkevič se vratio u Sankt Peterburg, gde je osnovao još jedan propagandni poduhvat, fondaciju, navodno sa spin doktorom povezanim sa Jevgenijem Prigožinom.
Fondacija za zaštitu nacionalnih vrednosti poslala je čoveka po imenu Maksim Šugalej u Libiju, navodno da ispita javno mnjenje.
Isti čovek je prošle godine bio pominjan u vezi sa navodnim ruskim mešanjem u predsedničke izbore na Madagaskaru, kada je jedan kandidat ponudio kofer napunjen gotovinom, prema istrazi BBC-ja .
Dok je bio u Libiji, jedan od Šugalejevih angažmana bio je sastanak sa Saifom al-Islamom Gadafijem , sinom pokojnog svrgnutog lidera pukovnika Muamera el Gadafija.
Ubrzo potom, u maju 2019, uhapšen je pod sumnjom da se mešao u poslove Libije u korist Prigožina.
„Da je Rusija ostvarila zamišljeno, Saif Gadafi bi održao pobednički govor na čuvenom Trgu mučenika u Tripoliju“, rekao je libijski obaveštajac za BBC.
Pogledajte video:
Šugalej je oslobođen u decembru 2020. i u intervjuu je tvrdio da je pušten samo zato što je Prigožin poslao „nekoliko hiljada boraca“ u Tripoli.
Dok je bio zadužen za propagandnu fondaciju, Malkevič je vodio kampanju za oslobađanje Marije Butine, ruske agentkinje osuđene na 18 meseci zatvora u SAD zbog pokušaja infiltriranja u američke političke grupe.
Kada se vratila u Rusiju, Butina je postala „stručnjakinja“ u fondaciji, a kada se Šugalej vratio iz libijskog zatočeništva, zamenio je Malkeviča na njenom čelu.
Ali Malkevičeve veze sa Prigožinovim organizacijama su ostale.
Na primer, njegov video program „Samo minut“ za RIA FAN, nastavio je emitovanje najmanje do septembra 2022. godine, a poslednji od njegovih mnogih intervjua za tu kuću datira iz februara 2023. godine.
Malkevičev rad u Ukrajini nije prošao nezapaženo u ruskoj vladi.
U januaru 2023. godine, premijer Mihail Mišustin ga je nagradio za „organizovanje TV emitovanja na oslobođenim teritorijama“ u Ukrajini.
