Tokom predsjedničke predizborne kampanje, Tramp je obećavao da će, kada se vrati u Bijelu kuću, objaviti sve o tom slučaju
Bivši američki predsednik Bil Klinton i njegova supruga Hilari su među poznatima kojima je poslat poziv da svedoče pred kongresnim odborom povodom istrage o pokojnom seksualnom prestupniku Džefriju Epstinu.
Republikanac Džejms Komer, predsednik Nadzornog odbora Predstavničkog doma, poslao je pozive Klintonovima, ali i još nekim bivšim visokim zvaničnicima.
Odbor istražuje informacije o Epstinovoj prošlosti, nakon što je administracija predsednika Donalda Trampa odlučila da ipak ne objavi ceo dosije o preminulom, osramoćenom biznismenu koji je optužen za podvođenje maloletnica za seks.
Odluka Trampove administracije da ne objavljuje kompletan dosije o Epstinu izazvala je oštru kritiku i među pripadnicima Demokratske stranke, ali i među nekim Trampovim pristalicama.
Tokom predsedničke predizborne kampanje, Tramp je obećavao da će, kada se vrati u Belu kuću, objaviti sve o tom slučaju.
Međutim, sada on i njegova administracija govore da to neće učiniti.
Ministarstvo pravde i Federalni istražni biro (FBI) saopštili su i da u Epstinovim dosijeima nema „inkriminišuće liste klijenata“.
Kongresni odbor je na saslušanja pozvao nekoliko bivših državnih tužilaca, bivšeg direktora FBI-ja Džejmsa Komija, bivšeg specijalnog savetnika i direktora FBI-ja Roberta Milera, kao i bivšeg predsednika Bila Klintona i njegovu suprugu Hilari.
Oni bi trebalo da budu saslušani od avgusta do sredine oktobra.
Ispitivanje Bila Klintona je zakazano za 14. oktobar.
Pravna saga o Epstinu traje dve decenije.
Policija Floride i FBI su još početkom 2000-ih ispitivali Epstina povodom optužbi za seksualno zlostavljanje.
Roditelji četrnaestogodišnje devojčice optužili su Epstina da je zlostavljao njihovu ćerku u njegovoj kući u Palm Biču.
Epstinu se potom sudilo za seksualna nedela nad maloletnicama, ali je izbegao dugu zatvorsku kaznu jer se nagodio sa tužilaštvom.
Savezni tužioci su 2019. godine, tokom Trampovog prvog mandata, optužili Epstina za seksualnu eksploataciju maloletnica i druga krivična dela.
Umro je u zatvoru dok je čekao suđenje, a njegova smrt je proglašena samoubistvom.
Vođena je i posebna istraga protiv Epstinove saučesnice i bivše devojke Gilejn Maksvel, koja je 2021. osuđena na 20 godina zatvora zbog trgovine decom u svrhu seksualne eksploatacije.
Maksvel je u međuvremenu preko advokata poručila da je spremna da svedoči pred Kongresom, ali uz određene uslove.
Nedavno je objavljeno da je Gilejn Maksvel prebačena iz strogo čuvanog zatvora u drugi, sa minimalnim obezbeđenjem .
Tramp je bio u prijateljskim odnosima sa Epstinom 1990-ih i početkom 2000-ih.
U poslednje vreme je davao nekoliko verzija razloga prekida odnosa sa Epstinom.
Bela kuća je nedavno sugerisala da je njihov sukob povezan sa Epstinovim ponašanjem i da ga je „predsednik izbacio iz svog kluba jer je bio gmizavac“.
U međuvremenu, Vašington post je sugerisao da su prijateljstvo prekinuli zbog njihovog rivalstva oko nekih nekretnina na Floridi.
Kritičari bračnog para Klinton dugo dovode u pitanje njihov odnos sa Epštajnom.
Portparol je priznao da je Bil Klinton četiri puta leteo Epstinovim privatnim avionom 2002. i 2003. godine i da se sastao sa Epstinom u Njujorku 2002. godine.
Otprilike u to vreme, Klinton je bio u Epstinovom stanu u Njujorku.
U pismima kongresnog odbora upućenim Bilu i Hilari Klinton navedeni su svi ovi susreti, kao i drugi navodni sastanci i veze.
Pozivajući se na dnevnike leta, američki mediji su ranije izveštavali da je Klinton leteo Epstinovim avionom do 26 puta, povremeno bez pripadnika tajne službe.
Klintonov portparol je 2019. rekao da bivši predsednik „ne zna ništa o užasnim krivičnim delima za koje se Džefri Epstin izjasnio krivim na Floridi pre nekoliko godina, ili onima za koje je nedavno optužen u Njujorku“.
Tokom poslednjih 200 godina, samo četiri druga bivša predsednika su dobila sudske pozive od kongresnih odbora, a samo dva su dala iskaze.
Klintonova fondacija i kancelarija za štampu Bila Klintona nisu odgovorili na zahtev za komentar povodom poziva na saslušanje.
Ministarstvo pravde nije imalo komentar.
Kongresni odbor vodi istragu o svim dokumentima u vezi sa Epstinom i Gilejn Maksvel „koji se odnose na trgovinu ljudima, eksploataciju maloletnika, seksualno zlostavljanje ili srodne aktivnosti“.
Traži i dosijee iz krivičnih postupaka u SAD protiv Maksvel i Epstina, kao i dokumente iz sporazuma Epstina i federalnih službi iz 2007. godine.
Epstin je pronađen mrtav u njegovoj zatvorskoj ćeliji u avgustu 2019.
Odmah potom mnogi su počeli da dovode u pitanje okolnosti njegove smrti.
Zvanična vezija je da je izrvšio samoubistvo.
Ovog leta, državna tužiteljka Pem Bondi je objavila da njeno odeljenje, posle istrage, nije pronašlo dokaze o dugo nagoveštavanoj ‘listi klijenata’.
Rekla je i da dokazi potvrđuju da Epstin izvršio samoubistvo u njujorškom zatvoru.
Vlada neće objavljivati više dokumenata iz dosijea, rekla je.
Ove izjave izazvale su negodovanje među nekim pristalicama Trampa, koji je obećavao da će objaviti ceo Epstinov dosije.
Borba među republikancima u Predstavničkom domu oko ovog slučaja postala je toliko kontroverzna da je predsedavajući donjeg doma Kongresa Majk Džonson raspustio saziv početkom jula kako se ne bi glasalo o objavljivanju Epstinovog dosijea.
Usred pritiska na Trampovu administraciju da objavi Epstinov dosije, predstavnici Ministarstva pravde nedavno su se sastali sa osuđenom Gilejn Maksvel.
Izbor CBS njuza, američkog partnera BBC-ja, sugerisao je da u tom razgovoru Maksvel nije ukazala na Trampa kada je govorila o Epstinovim krivičnim delima.
