Ru Ling voli da provodi vreme u atrijumima.
Za nju su ova dvorišta starih kineskih kuća savršeno mesto za boravak po vrućem i vlažnom danu.
„Prozračna su, hladna i dobro osenčena“, kaže četrdesetogodišnja Ru.
Od 2014. do 2021. Ru je živela u stoletnoj kući sa drvenom konstrukcijom u selu Guanlu u istočnoj kineskoj provinciji Anhui.
Tamo se preselila radi promene nakon što je dugo godina živela i radila u klimatizovanim zgradama.
„Prirodan osećaj hladnoće mog doma tokom leta bio je tako osvežavajući i retkost u savremenom svetu“, kaže ona.
„To je takođe dalo kući umirujuću i zen atmosferu.“
Ru kaže da je atrijum kuće pomogao u stvaranju ovog efekta hlađenja.
I nije sama u hvaljenju prednosti atrijuma po vrućem vremenu.
Studije su otkrile da su temperature unutar nekih atrijuma u južnoj Kini znatno niže od spoljašnjih – i do 4,3 stepeni Celzijusa.
U današnjoj Kini koja se brzo urbanizuje, sve manje ljudi živi u stanovima sa atrijumima – klimatizovani stanovi u višespratnim zgradama i tornjevima su glavni oblici domova.
Ali oživljavanje interesovanja za tradicionalnu kinesku arhitekturu dovodi do toga da neki od istorijskih objekata sa atrijumima budu obnovljeni za savremeno doba.
U međuvremenu, kako je vladin pritisak učinio da inovacije sa niskim sadržajem ugljen-doioksida u građevinskom sektoru postanu trend u zemlji, neke arhitekte crpe inspiraciju iz atrijuma i drugih tradicionalnih kineskih arhitektonskih karakteristika kako bi nove zgrade bile hladnije.
Atrijum, ili „tian jing“ na mandarinskom, tipična je odlika tradicionalnog doma u južnoj i istočnoj Kini.
Za razliku od severnog kineskog dvorišta, ili „juan zi“, atrijum je manji i manje izložen spoljašnjem okruženju.
Obično se viđaju u domovima koji datiraju iz dinastija Ming (1368-1644) i Ćing (1644-1911), koji su dizajnirani za smeštaj različitih generacija rođaka, navodi se u radu iz 2010. objavljenom u časopisu Univerziteta Nančang u Kini.
Iako se veličina i dizajn atrijuma razlikuje od regiona do regiona, on je skoro uvek pravougaonog oblika i nalazi se u jezgru kuće.
Ograđen je sobama sa četiri ili tri strane plus zid. Neke velike kuće imaju više od jednog atrijuma.
Pelativno su česti u istorijskim rezidencijama u velikim delovima južne i istočne Kine, kao što su Sečuan, Jiangsu, Anhui i Jiangki.
Neki od najbolje očuvanih mogu se naći u Huizhou, istorijskoj regiji koja se prostire između današnjeg Anhuija i Jiangkia.
Atrijumi su dizajnirani za hlađenje objekata u eri mnogo pre nego što su postojali klima uređaji.
Kada vetar duva iznad atrijuma kuće, može ući u unutrašnji prostor kroz otvor.
Pošto je spoljašnji vazduh često hladniji od unutrašnjeg vazduha, dolazni povetarac putuje niz zidove do nižih spratova i stvara protok vazduha zamenjujući topliji unutrašnji vazduh koji se diže i izlazi kroz otvor.
Pogledajte video: Čovek koji je energiju vetra popeo na novi nivo
Pedesetpetogodišnji Iu Iouhong proveo je više od 30 godina obnavljajući atrijum kuće u okrugu Vuiuan u provinciji Jiangki, delu starog Huizhoua.
Kao naslednik nematerijalnog kulturnog nasleđa priznatog od strane kineskog Ministarstva kulture i turizma, stekao je bogato znanje o atrijumima.
Glavna svrha atrijuma, kaže on, je da omogući svetlost, poboljša ventilaciju i prikupi kišnicu.
U Huizhouu, atrijum je mali, ali visok, a sobe oko njega mogu da blokiraju sunčevu svetlost tokom vrućih dana, omogućavajući da dno nebeskog bunara ostane hladno, dodaje on.
U međuvremenu, vreli vazduh unutar kuće može da se podigne i izađe kroz otvor iznad atrijuma, koji „radi kao dimnjak“.
„Prizemlje starih kuća u Huizhouu obično ima veoma visoke plafone i direktno je okrenuto ka atrijumu, što je dobro za ventilaciju“, kaže Iu.
„Neke bogate porodice imale su dva ili čak tri atrijuma, što im je omogućavalo još bolju ventilaciju.
Iako objekti sa atrijumima postoje u Kini stotinama godina, u poslednje vreme često ih zaboravljaju ljudi koji preferiraju moderne objekte.
Tokom protekle dve decenije, međutim, zbog oživljavanja tradicionalne kineske arhitekture, koja je deo šireg oživljavanja tradicionalne kineske kulture, zgrade sa atrijumima se ponovo vraćaju.
Jedna od kuća sa atrijumom koje je Iu obnovio nalazi se u selu Jan, u okrugu Vujuan.
Nekada zapuštenu kuću staru 300 godina kupili su Edvard Gon, bivši direktor marketinga iz Velike Britanije, i njegova žena Kineskinja Liao Minsin, 2015.
Par je od trospratne kuće napravio butik hotel sa 14 soba uz pomoć Iua.
Iako su Gon i Liao imali ugrađene klima-uređaje u svim sobama za goste, zadržali su zajedničke prostore koji okružuju atrijume u njihovom prvobitnom statusu: nezapečaćeni i sa prirodnim protokom vazduha.
Gon kaže da su čak i bez klimatizacije prostori atrijuma veoma udobni leti.
„Svi primećuju kada uđu u kuću kako je prirodno hladno“.
Iu kaže da očekuje da će atrijumi, kao arhitektonska karakteristika, biti „sve popularniji“ među mlađim generacijama zbog ventilacijskih i rasvetnih funkcija, posebno pošto održivost postaje važan element za nove zgrade.
Pogledajte video: Da li će svet prihvatiti energiju vetra
Čak i kada nema prirodnog vetra, cirkulacija vazduha se i dalje odvija unutar atrijuma kuće zbog „efekta dimnjaka“.
Temperaturna razlika između vrha i dna atrijuma znači da se topli vazduh unutar atrijuma diže, uvlačeći hladniji vazduh iz prostorija na dno samog atrijuma.
Tradicionalne kuće sa atrijumima južnije u Linganu, istorijskom regionu koji se sastoji od savremenih kineskih provincija Guangsi, Guangdong i Hainan i onoga što je sada severni i centralni Vijetnam, imaju manje i dublje atrijume od drugih oblasti zbog dužih ali i toplijih leta.
Kao prelazni prostor između unutrašnjeg života i spoljašnjeg okruženja, atrijum deluje kao efikasan toplotni tampon za zaštitu stanovnika od toplog spoljašnjeg vazduha.
Ali najveći deo atrijuma – ovog efekta hlađenja zapravo dolazi kada se u ograđenom prostoru nalaze vodene površine.
Voda koja isparava hladi vrući vazduh, proces poznat kao hlađenje isparavanjem koji se dobro odražava u atrijumima Huizhoua.
U prošlosti su porodice Huizhou sakupljale kišnicu u atrijumima jer su verovali da bi takva akcija mogla da zaštiti i poveća njihovo bogatstvo.
Atrijumi stoga imaju kanale oko sebe za odvođenje kišnice koja dolazi sa krovova.
Prema Iuu, neke bogate porodice imale su drenažni sistem iskopan ispod atrijuma kako bi osigurale da kišnica izlazi iz kuće tek nakon što obiđe prednju prostoriju ispod zemlje.
Atrijumi Huizhoua takođe imaju veliku kamenu bačvu u sredini za držanje vode za svakodnevnu upotrebu i za gašenje požara.
Studija iz 2021. godine o stanovima sa atrijumima u dva tradicionalna sela Huizhoua otkrila je da je hlađenje isparavanjem verovatno glavni razlog što su prosečne temperature unutar atrijuma bile 2,6 – 4,3 stepeni Celzijusa niže od prosečnih spoljašnjih temperatura.
Danas vladine direktive počinju da igraju ključnu ulogu u povratku atrijuma u modernim zgradama.
Od 2013. godine, kineska centralna vlada se zalaže za zelene zgrade koje štede resurse i emituju manje zagađenja tokom čitavog životnog ciklusa.
Vladino uputstvo iz 2019, zahtevalo je da 70 odsto zgrada završenih 2022. treba da ispuni „zeleni“ standard, koji uključuje niz specifičnih kriterijuma, uključujući koliko je dobra izolacija zgrade i koliko su ekološki prihvatljivi građevinski materijali.
Arhitekte sada gledaju na principe koji stoje iza atrijuma dok projektuju nove zgrade radi uštede energije.
Jedan primer je Nacionalni istraživački centar za tehnologiju inženjeringa teških vozila u istočnom kineskom gradu Jinan.
Toranj sa 18 spratova sa staklenim zidovima, završen prošle godine, ima džinovski unutrašnji atrijum u sredini, koji se proteže od petog do poslednjeg sprata.
Liftovi, toaleti i sobe za sastanke su smešteni oko ovog okna, što pomaže u poboljšanju osvetljenja i ventilacije centra i smanjuje ukupnu potrošnju energije, kažu arhitekte iz šangajske CCDI grupe.
U okrugu Džiksi u Sjuančengu, delu istorijskog Huidžoua, mesto bivše gradske većnice preuređeno je u muzej 2013. godine.
Kompleks odaje počast okruženju arhitektura u stilu Huizhoua tako što ima nekoliko atrijuma, za koje kaže da dovode protok vazduha u unutrašnjost i pomažu u očuvanju nekoliko drevnih stabala na lokaciji.
U međuvremenu, popularno turističko selo u Sečuanu – provinciji poznatoj po vrelom i vlažnom letu – ima niz okruglih kuća sa atrijumima i velikim nadstrešnicama.
Neki neboderi koriste princip ventilacije atrijuma da poboljšaju protok vazduha bez izgradnje dvorišta iz razloga praktičnosti.
Toranj Donguan TBA od 68 spratova u provinciji Guandong, na primer, dovodi prirodne tokove vazduha na svaki sprat sa unutrašnjim „dušnicima“ koji funkcionišu na sličan način kao i atrijumi.
Generalni direktor tornja rekao je lokalnim novinama da je cilj da se temperatura u zgradi održi udobnom u proleće i jesen, koristeći samo prirodnu ventilaciju.
KOLIČINA UGLjE N-DIOKSIDA
Emisije od putovanja koje su bile potrebne da bi se objavila ova priča bile su 0 kilograma CO2. Digitalne emisije iz ove priče su procenjene na 1,2 grama do 3,6 grama CO2 po prikazu stranice.
Drevna „zelena mudrost“ kao što su atrijumi nastavljaju da inspirišu današnji klimatski prilagodljiv dizajn i inovacije u pasivnom hlađenju, kaže Vang Džengfeng, postdoktorska istraživačica humanističkih nauka o životnoj sredini na Institutu za prostorne studije na Univerzitetu u Lajdenu u Holandiji, koja je prethodno studirala arhitekturu.
Pasivno hlađenje je metoda koja uključuje dizajn i tehnologiju za hlađenje zgrade bez upotrebe energije.
Međutim, Vang ističe neke izazove za uvođenje atrijuma u moderne dizajne.
Mehanizmi dvorišta koji omogućavaju prirodno osvetljenje, ventilaciju i sakupljanje kišnice su dobro poznati, ali primena ovih principa mora biti specifična za lokaciju, kaže ona.
Pošto su tradicionalni atrijumi imali različite oblike, veličine i karakteristike, koje su u velikoj meri zavisile od njihovog prirodnog okruženja – na primer, koliko je sunčeve svetlosti ili padavina bilo u regionu – dodavanje atrijuma u moderne zgrade zahteva od dizajnera da budu osetljivi na kontekst i situaciju projekta, što otežava njihovu primenu kao univerzalno rešenje, objašnjava ona.
„U međuvremenu, veštačko osvetljenje, klimatizacija i vodosnabdevanje su postali toliko dostupni da zavisimo od njih bez obzira na ekološke troškove“, dodaje ona.
„Neće biti lako ostati održiv učeći iz prošlosti bez razmišljanja o našem trenutnom ponašanju.“
Na pitanje zašto su atrijumi privukli više pažnje modernih Kineza, Vang kaže da je dvorište takođe dizajnirano da služi kao prostor za okupljanje porodica ili zajednica, i ima ritualno značenje.
„Možda bi promene u načinu života takođe mogle da izazovu narodnu nostalgiju među ljudima koji žive u betonskim i staklenim šumama“.
