Prestonica Indonezije Džakarta je grad koji najbrže tone na svetu.
I zato je vlada odlučila da se upusti u izrazito smeo projekat izgradnje novog glavnog grada od nule – i to usred šume.
Zamišljeno je da ovaj ambiciozni plan bude najveća zaostavština odlazećeg predsednika Džokoa Vidodoa.
Prvi put najavljena 2019. godine, izgradnja novog grada započela je sredinom 2022. godine.
On uskoro treba da bude spreman da dočeka prve stanovnike, koji bi trebalo da se usele u narednih nekoliko nedelja.
„Glavni grad Nusantara je platno na kom se stvara budućnost. Nemaju sve zemlje priliku i mogućnost da izgrade prestonicu od nule“, izjavio je predsednik Vidodo prošle nedelje, tokom prvog zasedanja kabineta novog grada.
Džakarta, glavni grad zemlje još od holandskih kolonijalnih vremena iz 17. veka, značajno je zagušen.
Pritom je i grad koji najbrže tone na svetu, kao i jedan od najzagađenijih.
Četrdeset odsto metropolisa, koji broji 10,5 miliona stanovnika, sada se nalazi ispod nivoa mora.
Nusantara je zamišljena kao zeleni, visokotehnološki grad koji spaja prirodu sa infrastrukturom modernog metropolisa.
Više od 60 odsto čitave njene teritorije, dvostruko veće od Njujorka, planirano je da budu zelene površine, opremljene stazama za pešačenje i biciklističkim stazama.
Ali u ovom trenutku, veći deo gradske oblasti još uvek je u izgradnji.
Kad je BBC nedavno posetio lokaciju, stotine, ako ne i hiljade, radnika radilo je non-stop, žureći sa izgradnjom nezavršenih zgrada, dok su kamioni i buldožeri dizali čitave oblake prašine duž neravnog druma.
Projekat je planiran u pet faza, a prva je zamišljena da bude okončana ovog avgusta, kako bi se poklopila sa proslavom Dana nezavisnosti zemlje.
Međutim, ovi datumi su sada pomereni za kraj godine.
„U roku smo, savršeno smo u roku“, rekao je za BBC Indoneziju menadžer infrastrukture Nusantare Danis Sumadilaga tokom posete gradilištu, dodavši da je skoro 90 odsto prve faze sada završeno.
„Ne gradimo za avgust. Ovo je samo deo razvoja, započinjemo nešto za budućnost čitave zemlje“, dodao je on.
Pogledajte video: Zašto Džakarta tone
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE .
Uprkos napretku, ostaje sumnja u održivost ovog ambicioznog megaprojekta.
Podizanje čitavog grada koštaće 35 milijardi dolara, dok je vlada izdvojila svega petinu te sume i ima problema da obezbedi ostatak preko privatnih ulaganja.
Da bi privukao investitore, predsednik Vidodo je nedavno ponudio podsticaje, među njima i pravo na zemljišta na i do 190 godina.
Tokom protekle godine, ponudio je Nusantaru nekolicini svetskih lidera, među njima i na samitu G20 u Indiji u novembru, ali do sada nisu bili sklopljeni značajniji sporazumi.
„Zastrašujuće je kad se oslanjate na 80 odsto privatnih investicija. Investitorima je potrebna ekonomska održivost i stalni razvoj. Ne možete da stanete na pola“, kaže Eka Permanasari, vanredna profesorka urbanog dizajna na Univerzitetu Monaš.
Agung Vikaksono, zamenik šefa planiranja i investicija Uprave Nusantare, tvrdi da je nekoliko stranih investitora u različitim fazama potvrđivanja učešća – za neke se, na primer, tvrdi da trenutno sprovode studije održivosti.
„Oni žele da budu sigurni da je infrastruktura spremna i da će stoga stanovništvo predstavljati tržište za njih. Ali oni ne stoje samo i čekaju, već rade svoj posao“, kaže Vikaksono.
Njegov tim sada nudi program u kom će vlada ući u partnerstvo sa budućim investitorima, deleći rizik i obavezavši se na projekat.
Nova prestonica nalazi se nekih 12.000 kilometara od Džakarte, smeštene na ostrvu Java.
Ona je izdubljena u džungli u Istočnom Kalimantanu na Borneu, odabrana zbog manjeg rizika od prirodnih katastrofa kao što su poplave i zemljotresi.
Na mapi, Nusantara se strateški nalazi u geografskom središtu Indonezije.
Njena lokacija pažljivo je odabrana sa ciljem da se pomogne u preraspodeli bogatstva i resursa na ogromnom arhipelagu (sačinjenom od 17.500 ostrva) i daleko od Džakarte i Jave.
Java, najgušće naseljeno ostrvo u Indoneziji, čini 60 odsto nacionalne privrede.
„Sve ovo vreme razvoj je bio usredsređen na Javu. Tako da ima nečeg pozitivnog u preseljenju glavnog grada na središnju lokaciju i daleko od Jave“, kaže ekspertkinja za urbanizam Eka Permanasari.
Megaprojekat pokriva oblast od oko 2.500 kvadratnih kilometara – četiri puta veću od Džakarte i dvaput veću od Njujorka.
Ekolozi su izražavali zabrinutost otkako je projekat prvi put zamišljen.
Vlada briga da će podizanje grada narušiti životnu sredinu, dodatno smanjivši stanište ugroženih životinja kao što su orangutani i dugonosi majmuni.
Vlada je uporno odbacivala ove brige, tvrdeći da se Nusantara gradi na zemljištu koje je nekada bilo plantaža industrijskog monokulturnog eukaliptusa, što bi, tvrde oni, nanelo štetu po životnu sredinu na duže staze.
Zvaničnici tvrde da će se grad napajati isključivo obnovljivom energijom i biti opremljen pametnim odlaganjem otpada.
Grad, koji će dozvoljavati samo električnim vozilima da se kreću njegovom teritorijom, želi da postigne neto nulu emisija do završetka radova 2045. godine.
Ako to bude bilo postignuto, to će značiti postizanje ekološkog cilja 15 godina pre nacionalnog cilja Indonezije.
Sumnja se javlja i među Indonežanima, u koje spadaju i budući stanovnici Nusantare.
Planirano je da administrativni grad do 2045. godine udomi 1,9 miliona ljudi, od kojih će većina biti državni službenici i njihove porodice.
Očekuje se da se prva grupa, nekih 10.000 državnih službenika, useli u Nusantaru u septembru.
Neki državni službenici, koji su pristali da govore za BBC pod uslovom da ostanu anonimni, izrazili su nespremnost na taj čin.
„Infrastruktura još nije završena. Gde ću poslati dete u školu? Ima li aktivnosti dostupnih za njih i šta je sa zabavom?“, rekao je za BBC otac jednog deteta.
Drugi državni službenik, koji je nema partnera i čije je preseljenje prioritet, brine se da će biti prisiljen da živi u stanu sa drugim singl ljudima.
Stambene zgrade koje se podižu u Nusantari trenutnu imaju samo jedinice sa tri spavaće sobe, tako da će oni bez porodica morati da ih dele.
A domorodački meštani koji žive oko oblasti Nusantare tvrde da se osećaju zapostavljeno.
Razvoj grada već je raselio skoro 100 ljudi blizu zone vlade, a dodatna izgradnja puteva sa naplatom i potpuno novog aerodroma probudila je strahove od novih preseljenja.
Pandi, koji živi u obližnjem selu, zabrinut je zbog urbanizacije koja ugrožava njegov kulturni identitet.
Otkako je preseljenje prestonice najavljeno 2019. godine, regencija Penadžam Pejser, u kojoj je locirana Nusantara, doživljava stalni porast stanovništva.
„Oni obećavaju da će renovirati naše selo i pretvoriti ga u turističku oblast. Ali ja se plašim da su to prazna obećanja i mi nemamo garancija da ćemo moći da zadržimo svoje domove“, kaže on.
Ovo, prema rečima Eke Permanasari, predstavlja još jedan povod za kritiku.
Izgradnja visokotehnološke Nusantare mogla bi da stvori ekskluzivni grad za elitu, zapostavivši meštane.
„Oni postaju samo posmatrači. Samo gledaju ove uvezene zgrade i ljude. A kad gradite grad koji je toliko prepoznatljiv, to će stvoriti socioekonomski disparitet, vrlo nalik Džakarti“, kaže ona.
Bonus video:
