Japanska vlada proširila je svoje antiruske sankcije, dodajući 11 pojedinaca i 42 organizacije iz Rusije, kao i 11 stranih kompanija iz Indije, Kazahstana, Kine i UAE, saopštila je državni kabinet.
Na objavljenim listama su se, posebno, našli sekretar Centralne izborne komisije Ruske Federacije Natalija Budarina i još pet članova.
Sankcije, koje predviđaju zamrzavanje imovine, pogodile su i šefa korporacije za taktičko raketno oružje Borisa Obnosova, generalnog direktora „Uralvagonzavoda“ Aleksandra Potapova i glavnog projektanta kompanije „Sojuz“ Mkrtiča Okrojana.
Na spisku sankcija našla se i ministarka prosvjete i nauke Zaporoške oblasti Elena Šapurova.
Mere u vidu zamrzavanja sredstava primjeniće se na Istraživački institut za molekularnu elektroniku, fabriku „Mikron“, DOO „Promtehnologija“, DOO „Oboronlogistika“, AD „NPP „Topaz“, AD „Arzamas Instrument-Main-Making Plant Plandina“, AD „Obukhov Plant“ koncerna „Almaz-Antej“, DOO „RSB-grup“ i kompaniju „Redut“.
Japanske sankcije, koje su uvedene u nekoliko faza zbog situacije u Ukrajini, već pogađaju više od hiljadu ljudi i preko 150 organizacija iz Rusije.
Prethodno je zamrznuta imovina „Alfa banke“, „VTB“, „VEB.RF“, „Novikombank“, „Otkritie bank“, „Promsvjazbanke“, banke „Rusija“, „Sberbanke“, „Sovkombanke“, kao i oko 40 drugih organizacija i kompanija.
Osim toga, Japan je odobrio listu robe i tehnologija zabranjenih za izvoz u Rusku Federaciju, koja već sadrži oko 800 artikala.
Konkretno, zabranjen je izvoz automobila vrednih više od 6 miliona jena (oko 43.000 dolara). Od 9. avgusta 2023. zabranjene su i isporuke iz Japana Rusiji automobila na benzin i dizel sa zapreminom motora većim od 1,9 litara, kao i hibridnih automobila.