Emru kaže da je život za mlade u Turskoj postao izuzetno težak imajući u vidu skorašnji skok inflacije, koja se trenutno, prema zvaničnim brojkama, nalazi na 44 odsto
„Ako Redžep Tajip Erdogan ponovo pobedi, život će biti noćna mora za sve nas“, kaže za BBC Perit.
On je jedan od studenata na prestižnom turskom univerzitetu Bosfor koji je protestovao zbog imenovanja provladinog dekana.
Ovaj 23-godišnjak bio je priveden i držan u pritvoru 94 dana.
Skoro dva meseca proveo je u samici i izrečena mu je uslovna zatvorska kazna na godinu i po dana.
Perit je glasao samo jednom ranije, a njegovi prijatelji Sude i Emru, obojica dvadesetogodišnjaci, ove godine glasaju prvi put.
Niko od njih ne zna za drugog lidera sem za Erdogana.
Emru kaže da je život za mlade u Turskoj postao izuzetno težak imajući u vidu skorašnji skok inflacije, koja se trenutno, prema zvaničnim brojkama, nalazi na 44 odsto.
„Ne možete da priuštite da samo studirate, morate i da radite puno radno vreme da biste sastavili kraj s krajem“, kaže on.
Sude se žali na nedostatak slobode izražavanja.
„Ne osećam se bezbedno da izrazim emocije ili mišljenje. Kad god to učinim, napadnu me“, kaže ona.
Nedavno je osuđena je na uslovnu kaznu zatvora od 12 meseci, zbog prisustvovanja protestima na Univerzitetu Bogazici.
Svi oni planiraju da na predstojećim izborima glasaju za opoziciju.
Perit veruje da je došlo vreme za promene.
„Tokom njegove 20-godišnje vladavine Erdogan i njegova partija su stalno pokušavali da uspostave hegemoniju“, kaže on.
„Dve decenije je toliko dug period da se promene mentalitet ljudi, razumevanje demokratije i ljudskih prava… Ako Erdogan ponovo pobedi ovo bi mogli da budu naši poslednji izbori.“
U Turskoj se 14. maja održavaju i parlamentarni i predsednički izborio i očekuje se da će trka biti veoma tesna.
Predsednik Redžep Tajip Eerdogan, koji je na vlasti od 2003. godine – isprva kao premijer, a potom i kao predsednik – suočava se sa do sada najvećem izazovim u vidu kandidata glavnog opozicionog bloka Kemala Kiličdaroglua, kog mnogi smatraju Erdoganovom antitezom.
Ključ za pobedu nalazi se u rukama skoro pet miliona birača koji prvi put glasaju, a koji čine skoro osam odsto glasačkog tela.
Mnogi tvrde da su oni najveća grupa neopredeljenih glasača.
Za Saliha, koji ima 20 godina, izbor ne može biti jasniji.
„Mislim da je Redžep Tajip Erdogan harizmatičan vođa, a važno je imati takvu harizmu u turskoj politici“, kaže on.
On smatra da Erdogan može dalje da gradi na pređašnjim uspesima.
„Ulaganja će se nastaviti. Ranije je bilo problema sa snabdevanjem energentima i Turska je zavisila od drugih zemalja u vojnom pogledu. Ali sada proizvodimo vlastite automobile, UAV-ove (bespilotna vazdušna vozila) i vazduhoplove. Erdogan je rešio sve naše probleme“, tvrdi on.
Svi predsednički kandidati pokušavaju da privuku mlade birače.
Erdogan stavlja poseban naglasak na napredak u odbrani i tehnologiji, dok Kiličdaroglu obećava mladima više slobode i bolje izglede za zaposlenje.
Ali Gizem, koja ima 20 godina, tvrdi da je Erdogan taj koji je unapredio slobode u Turskoj.
„Svako je sada slobodan da radi šta god želi. Opozicija je bila ta koja je pre više decenija gušila slobode. Devojkama koje nose marame na glavi kao ja nije bio dozvoljen pristup univerzitetima“, kaže ona.
Jedna od ključnih Erdoganovih reformi bila je da ukine višedecenijsku zabranu islamističkih marama na univerzitetima i u civilnim službama.
„Ako imamo nastavnice, lekarke i inženjerke koje nose marame u zemlji danas, to je sve zahvaljujući slobodama koje je Erdogan omogućio. Da nije bilo njega, i dalje bismo bili ugnjetavani u ime sekularizma“, kaže Gizem.
Kiličdaroglu je prošle godine u parlamentu predstavio predlog zakona koji garantuje pravo državnim službenicama da nose marame.
Erdogan je odgovorio ponudivši da se ovo pitanje reši na referendumu.
Rasprava o predlogu zakona od tada je stavljena u zapećak.
Na izborima se nadmeću još dva predsednička kandidata: Muharem Inče, nacionalistički političar levog centra i Sinan Ogan, sa nacionalističke desnice.
Skorašnje ankete pokazuju da se ova imena dopadaju uglavnom mlađim glasačima, a glavni sledbenici opozicije strahuju da bi oni mogli da odvuku glasove za Kiličdaroglua i odvedu izbore u drugi krug.
Kandidat koji obezbedi više od polovine glasove biće pobednik predsedničkih izbora.
U protivnom, dve nedelje kasnije održaće se drugi krug izbora.
Kako ženski glasači budu odlučili da glasaju na predstojećim izborima takođe će biti od ključne važnosti.
One čine 50,6 odsto ukupnog glasačkog tela.
Mnogi tvrde da je podrška konzervativnih žena pre dve decenije dovela Erdogana na vlast, ali da je sada ta podrška oslabljena.
Erdoganova odluka da povuče Tursku iz Istambulske konvencije – međunarodnog sporazuma čiji je cilj zaštita žena od porodičnog nasilja – otuđila je mnoge žene i izazvala masovne proteste.
U prošlosti je žene koje nisu majke nazivao „poluženama“, savetovao ženama da imaju najmanje troje dece i govorio da muškarci i žene ne mogu da se tretiraju jednako.
Njegov skorašnji izborni savez sa Huda Parom, ekstremnom islamističkom strankom, izazvala je zabrinutost čak i među poslanicama vladajuće stranke.
Feministkinja Gulsum Kav tvrdi da se žene sputavaju na svaki mogući način u njihovim svakodnevnim životima.
„Guše se njihove slobode, napadaju se kad nose šortseve, muzičarkama se preti zatvorskim kaznama zbog toga kako su obučene, a umetnice se osuđuju zbog kritikovanja slučajeva o seksualnom napadu“, kaže ona.
„Ova vlada ne veruje u ravnopravnost muškaraca i žena. Ona želi da žene sede kod kuće i ništa ne rade.
„Ali žene su se promenile. A promeniće i Tursku.“
Pratite nas na Fejsbuku , Tviteru i Vajberu . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
