Francuska je zaustavila usvajanje sporazuma o obnovljivoj energiji na nivou Evropske unije (EU), tražeći da struja dobijena iz nuklearnih elektrana ima veći udio u ispunjavanju ciljeva klimatske politike.
Eskalacija sporenja oko nuklearne energije s produbljivanjem podjela među članicama predstavlja još jedan udarac Zelenom dogovoru EU, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svjetskih medija.
Pariz je povukao podršku zakonu na nivou EU o obnovljivoj energiji u nastojanju da obezbijedi bolji položaj za svoju nuklearnu energiju, piše Fajnenšel tajms, ističući da je Francuska na čelu koalicije država u EU koje koče sporazum o ciljevima za obnovljivu energiju.
Ovaj potez Francuske je uslijedio dok se u EU polako javlja šira negativna reakcija na klimatske planove, pošto, kako navodi britanski list, postaje sve očiglednija realnost zahtijeva zelene tranzicije.
Članice EU trebalo je u srijedu da se dogovore o cilju da do 2030. godine u energetskom miksu Unije obnovljiva energija čini 42,5 odsto.
Francuska, koja se oslanja na nuklearnu energiju za proizvodnju većine struje u zemlji, naznačila je da neće podržati tekst, navodeći zabrinutost da vodonik s niskim sadržajem ugljenika koji se proizvodi strujom iz atomskih elektrana neće biti uračunat u te ciljeve.
Sporazum, koji je na sastanku ambasadora članica EU povučen s glasanja u utorak kasno uveče, omogućio bi da dogovoreni ciljevi postanu zakon EU posle odobrenja u Evropskom parlamentu (EP).
Šest zemalja koje se zalažu za korišćenje nuklearne energije, uključujući Češku, Bugarsku i Mađarsku, slijedile su primjer Pariza i uskratile podršku sporazumu u srijedu. S druge strane, vlade iz antinuklearnog bloka, uključujući Njemačku i Austriju, oštro su se protivile priznavanju nuklearne energije kao čistog goriva.
Dugogodišnje podjele oko nuklearne energije među članicama EU produbile su se ove godine pošto su se zemlje sukobile oko toga da li nuklearna energija, koja ima niske emisije ugljenika, treba da se računa u ispunjavanje ciljeva obnovljive energije, ukazuje Rojters.
Takođe su se rasplamsale tenzije između Francuske, Španije i Njemačke – najvećeg evropskog potrošača energije, koja je prošlog meseca zatvorila svoje poslednje nuklearne reaktore – oko toga da li planirani infrastrukturni projekti mogu da koriste nuklearnu energiju kao izvor energije.
Predstavnici 16 vlada članica EU sa sastanka u Parizu u utorak pozvali su Brisel da iskoristi svoju energetsku politiku, uključujući zelene industrijske subvencije, da podrži nuklearnu energiju. Brisel je saopštio da će samo određene napredne nuklearne tehnologije dobiti podsticaje EU za zelenu industriju.
Komesarka EU za energetiku Kadri Simson rekla je na sastanku da nije dozvoljeno da se budžet EU koristi za proizvodnju nuklearne energije, ali bi planirane reforme tržišta električne energije u teoriji mogle pomoći nuklearnom sektoru da lakše dobije spoljno finansiranje.
Francuska ministarka energetike Anjes Pane-Runaše rekla je da će se zemlje koje se zalažu za nuklearnu energiju vjerovatno ponovo sastati sledećeg mjeseca.
U EU nuklearna postrojenja sa oko 100 GV kapaciteta proizvode otprilike četvrtinu električne energije u Uniji. U deklaraciji koju su potpisali učesnici samita procjenjuje se da bi se s dodatnih 50 GV novih nuklearnih projekata do 2050. otvorilo više od 450.000 radnih mjesta i doprinelo s 92 milijarde eura evropskog BDP-a.
Pored toga, navodi se u deklaraciji, smanjenje uvoza fosilnih goriva dodalo bi 33 milijarde eura trgovinskom suficitu EU.
Češki ministar energetike i industrije Jozef Sikela rekao je da su velike količine električne energije bez ugljenika, koje nuklearne elektrane mogu da obezbede, pristupačan način za ostvarivanje dekarbonizacije.
Međutim, ukazuje Rojters, nuklearna proizvodnja nije obnovljiva i oslanja se na neobnovljivo gorivo, koje u mnogim slučajevima obezbueđuje Rusija. Nuklearna energija takođe proizvodi radioaktivni otpad.
Zemlje iz antinuklearnog bloka i klimatski aktivisti kažu da fokus treba da bude na obnovljivim izvorima energije.
Eskalacija spora oko nuklearne energije predstavlja još jedan udarac Zelenom dogovoru EU, ocjenjuje Blumberg.
Različiti elementi dogovora dovedeni su u pitanje političkim brigama na unutrašnjem planu članica, navodi Blumberg. Pored Francuske u kojoj nuklearna energija ima veliku ulogu, sporazumu se protive neke članice iz centralne i istočne Evrope zabrinute za troškove zelene tranzicije.
Švedska, koja predsuedava EU po principu rotacije, još nije odredila dalji datum za razmatranje direktive o obnovljivim izvorima energije, tvrde izvori.
Pored pitanja učešća nuklearne energije u proizvodnji vodonika, sporan je još jedan segment Zelenog dogovora, ukazuje Blumberg.
Inicijativa ReFuelEU Aviation, koja ima za cilj povećanje upotrebe održivog goriva u vazdušnom saobraćaju, prema izvorima, takođe je povučena s dnevnog reda.
Odluka Francuske izazvala je gnijev među drugim zemljama EU koje su optužile Pariz da je u poslednjem trenutku uzeo ključni dio zakona kao „taoca“ kako bi izvukao dodatne ustupke, ukazuje Politiko.
Zastoj koji je napravila Francuska izazivao je, kako navodi portal, poređenja s iznenadnim potezom Njemačke ranije ove godine kada je blokirala konačno odobrenje zakona EU o zabrani prodaje novih automobila koji emituju ugljendioksid od 2035.
Tada je posle višenedeljnih prepirki, Berlin konačno dobio djelimičnu koncesiju od Evropske komisije (EK).
„To nije lijepa slika“, rekao je jedan evropski diplomata za Politiko. „Obje ove zemlje treba da budu lideri u Evropi. One ostalima daju zaista loš primer koji treba da slijede u evropskoj politici“, dodao je.
Francuska je već u martu dobila manje ustupke kada je postignut privremeni dogovor nakon teških pregovora u kojima je Francuska zaprijetila da će potopiti zakon ako se ne prizna neka uloga atomske energije.
