„Verujem da je došlo vrijeme da oživimo evropsku klauzulu o uzajamnoj odbrani“, rekla je, prenosi Politico.
„To je obaveza iz našeg sopstvenog Ugovora – član 42(7)… To je naša kolektivna posvećenost da stanemo jedni uz druge u slučaju agresije“.
Član 42.7 pominje se kao plan B za bezbjednost Evrope u svijetu u kojem SAD smanjuju podršku NATO-u.
“Evropi je bila potrebna „šok terapija“ da bi bezbjednost shvatila ozbiljno”, kaže Fon der Lajen.
Predsjednica Evropske komisije rekla je da Evropa konačno pojačava napore u oblasti odbrane.
„Priznajem, bila je potrebna izvjesna šok terapija“, rekla je. „I neke linije su pređene i više se ne mogu vratiti unazad.“
„Nijedan tabu ne smije ostati neizazvan“ kada je u pitanju evropska odbrana, izjavila je govoreći o potrebi za novom evropskom bezbjednosnom strategijom, prenosi CNN.
Pominjući kako je blok ostao „neumoljiv“ u podršci Ukrajini, fon der Lajen je rekla: „Ovo je pravi evropski buđenje i ovo je samo početak onoga što treba da uradimo.“
„Moramo ojačati evropski kičmeni stub strateških resursa u oblasti svemira, obavještajnih službi i dubinskih kapaciteta. Nijedan tabu ne smije ostati neizazvan“, dodala je.
Ona je govorila o potrebi za novom evropskom bezbjednosnom strategijom i o „formalizovanju ad hok početaka novih bezbjednosnih saradnji“.
„To znači da, u ovom zaista nestabilnom vremenu, Evropa, a posebno Ujedinjeno Kraljevstvo, treba da se približi po pitanjima bezbjednosti, ekonomije i odbrane naših demokratija. Deset godina nakon Bregzita, naše budućnosti su više nego ikada povezane, dragi Kire“, rekla je, osvrćući se na premijera Ujedinjenog Kraljevstva Kir Starmera.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen započela je svoje obraćanje o evropskoj bezbjednosti citirajući – Amerikanca.
Riječima Džerija Fridhajma, pomoćnika američkog ministra odbrane iz 1970-ih: „Ukoliko se jedna nacija ne osjeća primarno odgovornom za sopstvenu bezbjednost i blagostanje, prepustiće taj zadatak drugima i neće uspjeti da mobiliše svoje resurse i političku volju za sopstvenu odbranu.“
Ta rečenica „odražava neke neprijatne istine“ o evropskoj samozadovoljnosti kada je riječ o bezbjednosti“, rekla je fon der Lajen.
Evropska unija mora djelovati brže i odlučnije, rekla je predsjednica Komisije.
„To bi moglo značiti oslanjanje na rezultat kvalifikovane većine umjesto na jednoglasnost“, upozorila je Fon der Lajen.
Glasanje kvalifikovanom većinom (QMV) zahtjeva da 55 odsto zemalja EU, koje predstavljaju 65 odsto populacije bloka, glasa za neki predlog. Ovo se pominje kao potencijalni način, na primjer, za zaobilaženje veta Mađarske na članstvo Ukrajine u EU.
Fon der Lajen je nazvala Rubija „dobrim prijateljem“ i „jakim saveznikom“.
„Znamo da neki u administraciji imaju oštriji ton po ovim pitanjima“, priznala je, ne pominjući američkog predsjednika ni potpredsjednika.
Upitana kako bi odgovorila generalnom sekretaru NATO-a Marku Ruteu koji je rekao da Evropa može samo da sanja ako misli da može opstati bez SAD, Fon der Lajen se ogradila.
„Željela bih da mu kažem, dragi prijatelju,“ rekla je fon der Lajen, smijući se, „da ne postoji samo status kvo, ili podjela i haos.“
„Postoji mnogo toga između, a status kvo nije zadovoljavajući,“ dodala je, ističući da to važi i za Evropu i za SAD.
