Sporazum vredan 787,5 miliona dolara postignut u poslednji čas omogućio je Foks njuzu da izbegne dugo i potencijalno štetno suđenje za klevetu u sporu sa kompanijom za pravljenje američkih glasačkih mašina Dominion.
U tužbi u kojoj je tražio odštetu od 1,6 milijardi dolara, Dominion je naveo da je Foks oštetio njegovo poslovanje šireći lažne tvrdnje kako su njegove mašine pomogle da se nameste predsednički izbori 2020. godine u korist Džozefa Bajdena.
Iako je Foks ovu pogodbu brzo proglasio pobedom, medijska imperija takođe je bila primorana da javno prizna da su „određene tvrdnje“ koje je iznela o Dominionu netačne, što ju je dovelo u potencijalni sukob sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom i njihovom ogromnom publikom pred predstojeće izbore 2024. godine.
Mreža, koju kontroliše devedesetdvogodišnji milijarder Rupert Mardok, još mora da se izbori sa drugom, sličnom tužbom druge kompanije za glasačku tehnologiju Smartmatik, koja traži još veću odštetu od 2,7 milijardi dolara.
Hoće li, međutim, ovo promeniti način na koji Foks i drugi mediji izveštavaju tek ostaje da se vidi.
Nikol Hemer, vanredna profesorka istorije sa Univerziteta Vanderbilt, specijalizovana za medije, konzervativizam i izbornu politiku, kaže za BBC da iako se Foks spasao javnog suđenja, već su mu naškodili sudski spisi koji su otkrili kako mreža funkcioniše iznutra.
Oni su pokazali da su rukovodioci mreže bili zabrinuti da će izgubiti gledaoce zbog Foksove odluke da tačno izveštava o tome kako je Tramp izgubio izbore u ključnoj saveznoj državi Arizoni od Bajdena.
Interna prepiska je pokazala i da se mreža plašila da će njeni gledaoci preći kod ultradesničarske konkurencije One America Network (OAN) i Njuzmaks.
Prema prepisci, iza kulisa najveća imena mreže nisu bila ubeđena u to što rade.
Mardok je napisao mejl da tadašnji američki predsednik posle izbornog dana „sve više gubi razum“.
A Taker Karlson, voditelj najgledanije emisije na mreži, izjavio je da mrzi Trampa „svim srcem“ i da je njegov predsednički mandat bio katastrofa.
„Suviše onoga što smo videli iza kulisa bila je ona vrsta političkog pritiska koja je onemogućavala Foks Njuzu da tačno izveštava o izborima“, kaže Hemer.
„A ti pritisci u međuvremenu nisu nestali.“
Osvrnuvši se na predstojeće izbore 2024. godine, Hemer je rekla da očekuje da će se dezinformacije i dalje provlačiti u političkom izveštavanju ovog TV kanala.
„Prilično je teško dokazati klevetu u SAD“, kaže ona.
„Sve što Foks treba da radi je da nastavi da širi izborne laži, zavere i neistine, a da ne imenuje nijednu konkretnu kompaniju ili osobu, i nema rizika za nju od tužbi u budućnosti.“
Ova pogodba će „ih samo izveštiti u tome da iza kulisa ne stavljaju stvari na papir“, dodala je Hemer.
Džejn Hol, profesorka za medije i politiku sa Američkog univerziteta, rekla je da će Foksu biti teško da izbegne „ružan zagrljaj“ koji mreža ima sa Donaldom Trampom, ako želi da izbegne veliki udarac u ratu gledanosti sa konkurentima čija je pozicija još više desno na političkom spektru.
„Razlog zbog kog su širili laž o izborima 2020. godine – iako je otkriveno da su njihovi voditelji verovali da ja to laž – bio je zato što su znali da će im opasti gledanost i da će ih napustiti Trampovi lojalisti“, kaže ona.
Kad se BBC obratio Foksu u vezi sa tvrdnjama da se kompanija plašila da će joj opasti gledanost, portparol kompanije poslao je Nilsenove podatke koji pokazuju da kompanija nikad nije izgubila mesto u vrhu gledanosti tokom čitave 2020. i 2021. godine.
Kratkoročno gledano, Foks će možda morati da se suoči i sa tužbom za klevetu Smartmatika, još jedne kompanije za proizvodnju mašina za elektronsko glasanje.
Ona tvrdi da je Foks svesno emitovao više od 100 lažnih tvrdnji protiv kompanije u pokušaju da „iskoristi popularnost predsednika Trampa izmišljanjem priče“ o izborima 2020. godine.
„Foks je očigledno imao problema sa vlastitom pričom. Bio im je potreban zlikovac“, piše u tužbi.
„Nemajući pravog zlikovca, optuženi ga je izmislio. Optuženi je odlučio da pretvori Smartmatika u zlikovca u svojoj priči.“
Među lažnim tvrdnjama, navodi se u tužbi, bila je i ona da kompanija registrovana u Delaveru potiče iz Venecuele i da je pod kontrolom „korumpiranih diktatora iz socijalističkih zemalja“.
Smartmatik je optužio Foks i da ga je ovaj okarakterisao kao ključnog aktera u nameštanju izbora na nacionalnom nivou, iako je njegova tehnologija korišćena samo u losanđeleskom okrugu.
U saopštenju poslatom BBC-ju, portparolka Foksa rekla je da je „kompanija spremna da brani ovaj slučaj oko događaja izuzetno vrednih izveštavanja“ kad jednom završi na sudu, verovatno 2025. godine.
U sudskim spisima podnetim 17. aprila ove godine, Foks je takođe uložio primedbu na mnoge tvrdnje iz Smartmatikovog slučaja.
U saopštenju se Smartmatikov zahtev za odštetu naziva „neutemeljenim“ i „odvojenim od realnosti“ i „namerenim da uguši slobode zagarantovane Prvim amandmanom“.
U Foksovom pravnim spisima takođe se tvrdi da „Smartmatik insistira na tome da ne mogu svi fantomski gubici da se pripišu nacionalnim (tačnije, globalnom) izveštavanja predsednikovih tvrdnji protiv njega, već samo šačici segmenata emitovanih na Foks Njuzu.“
„Ta tvrdnja ne može da prođe ni test ozbiljnog izraza lica“, dodaje se.
Foks je ranije izjavio da je „uveren“ da će izaći kao pobednik u ovom slučaju.
Međutim, Karl Tobajas, profesor prava sa Univerziteta u Ričmondu, u Virdžiniji, rekao je za BBC da Smartmatik verovatno poseduje „slične informacije“ kao one koje su omogućile Dominonu da „izgradi veoma jak slučaj“ koji je na kraju doveo do pogodbe.
Pravni stručnjak veruje da će Foks ponovo pokušati da izbegne potencijalno još štetnije suđenje.
„Foks će morati da bude ozbiljan u vezi sa tom pogodbom“, rekao je on.
„Moguće je da Smartmatik ima još jači slučaj.“
Hemer kaže da će Foks morati da se odluči da li su pogodbe i tužbe naprosto postale „cena njegovog poslovanja“.
„Mislim da će morati da se preračunaju – ‘ koliko nas košta kod publike da ne širimo te zavere ‘, naprema ‘ koliko će nas koštati na sudu ako to ipak budemo činili ‘“, kazala je ona.
I dok će dobro pokriveni Foks možda moći da priušti još jedno pozamašno vansudsko poravnanje, manji mediji kao što su Njuzmaks i OAN možda neće uspeti da se izvuku iz sličnih sudskih bura.
Oba su takođe tužili Dominion i Smartmatik.
Kompanija koja pripada negatoru izbornih rezultata i teoretičaru zavere Aleksu Džonsu bila je prisiljena prošle godine da proglasi bankrot posle niza tužbi za klevetu.
„Mislim da počinjemo da prisustvujemo situacijama u kojima tužitelji počinju da pozivaju optužene na odgovornost.
„Čini mi se da su sudije, porote i javnost postali osetljivi na neistine“, kaže Tobajas.
