Zvaničnici Evropske unije predstavili su juče planove za jačanje vojne industrije kontinenta, tvrdeći da je rat Rusije u Ukrajini pokazao da bi države članice trebalo da povećaju zajedničku kupovinu oružja i da više kupuju od evropskih kompanija.
Evropska komisija, izvršno tijelo EU, predložila je potrošnju od 1,5 milijardi eura kako bi podstakla države da zajedno kupuju od evropskih firmi i ohrabrila industriju da unaprijedi kapacitet i razvija nove tehnologije, prenio je Rojters.
“U protekle dvije godine suočili smo se sa situacijom da vojna industrija nema dovoljno kapaciteta da odgovorili na nagli porast potražnje”, rekla je novinarima u Briselu potpredsjednica EK Margret Vestager.
“Suočili smo se sa dobro poznatom strukturnom fragmentacijom duž nacionalnih granica”, reka je Vestager.
On je dodala da je to što su vlade članica EU naručivale od favorizovanih kompanija iz svojih država ograničilo ekonomiju obima, stvorilo nepovjerenje i spriječilo konkurenciju.
Zvaničnici su takođe iznijeli mogućnost da bi EU mogla da iskoristi profit od zamrznute ruske imovine da pomogne ukrajinskoj vojnoj industriji ili čak da kupuje oružje za Kijev
Vestager je priznala da 1,5 milijardi eura “nije mnogo novca kada je u pitanju vojna industrija”, ali je rekla da bi to ipak moglo stvoriti podsticaje za saradnju 27 vlada EU.
Komisija je saopštila da želi da Ukrajinu što je moguće čvršće veže za svoje nove planove, iako ona nije članica EU.
Zvaničnici su takođe iznijeli mogućnost da bi EU mogla da iskoristi profit od zamrznute ruske imovine da pomogne ukrajinskoj vojnoj industriji ili čak da kupuje oružje za Kijev. Međutim, kako je prenio Rojters, članice EU se još nisu dogovorile kako bi trebalo iskoristiti ta sredstva.
Alarmirane invazijom na Ukrajinu i ratobornom retorikom Moskve prema Zapadu, države EU su posljednjih godina znatno povećale vojnu potrošnju. Većina tog novca je otišla kompanijama izvan Evrope, navodi Rojters.
Prema podacima Komisije, u periodu od početka rata do juna prošle godine, države EU su potrošile više od 100 milijardi eura na vojnu opremu – 80 odsto izvan EU, pri čemu je više od 60 odsto pošlo u Sjedinjene Države.
Da bi predlozi postali realnost, potrebno je da ih odobre države članice EU, koje nisu voljne da prepuste ovlašćenja u odbrambenoj i vojnoj politici
Komisija je takođe predložila pilot program da osnuje evropsku verziju američke šeme Inostrane vojne prodaje, po kojoj SAD pomažu drugim vladama da kupuju od američkih vojnih kompanija.
“Mi nigdje nemamo Pentagon. Mi nemamo instituciju koja ima snažan kupovni kapacitet, pokreće tržište i pokreće industriju”, rekao je šef diplomatije EU Žozep Borel. “Ali moramo da sarađujemo i koordinišemo”.
Da bi ovi predlozi postali realnost, potrebno je da ih odobre države članice EU, koje nisu voljne da prepuste ovlašćenja u odbrambenoj i vojnoj politici. Potrebno je i zeleno svjetlo od Evropskog parlamenta.
Evropsko udruženje odbrambene industrije, ASD, pozdravilo je predloge.
“Brzina i finansijska sredstva biće presudni za njihovu implementaciju”, rekao je Žan Pie, generalni sekretar tog tijela.
Rojters piše da će predloge pažljvo proučiti i NATO, koji je pozdravio jačanje napora EU na polju odbrane, ali je upozorio da oni ne smiju da dupliraju ili budu u sukobu sa radom transatlantskog saveza.
Ako bude odobren, paket od 1,5 milijardi eura bi bio potrošen između 2025. i 2027. godine.
Tijeri Breton, komesar EU za industriju, zalaže se za odbrambeni fond EU od 100 milijardi eura, ali ta ideja još nije dobila široku podršku među članicama EU.
