Lideri Evropske unije (EU) će 23. oktobra zadužiti Evropsku komisiju (EK) da sastavi pravni predlog za korišćenje 176 milijardi eura (204 milijarde dolara) zamrznute ruske državne imovine za kredit Ukrajini – potez koji bi mogao pokriti većinu finansijskih potreba Kijeva za naredne tri godine.
Evropske diplomate sa kojim je Radio Slobodna Evropa (RSE) razgovarao vjeruju da postoji šansa da se cijela šema dogovori do kraja ove godine i da bi to pomoglo u popunjavanju manjka koji se očekuje ako Sjedinjene Američke Države (SAD) više ne budu spremne da finansiraju Kijev u istoj mjeri kao prije.
Ideja nije da se konfiskuje ruska imovina, koja se uglavnom drži u belgijskoj kompaniji za finansijska tržišta Euroclear, već da se ona zamijeni obveznicama koje izdaje EK, a podržavaju ih države članice EU i potencijalno druge zemlje Grupe sedam (G7) i drugi partneri.
Novac bi zatim otišao Kijevu u periodu 2026-2028. kao takozvani „reparacijski kredit“, koji bi Ukrajina trebalo da vrati tek kada Rusija plati ratnu odštetu.
Grubo govoreći, tri pitanja još uvijek trebaju biti razrađena i o njima će se pregovarati u narednim sedmicama.
Prvo, tu su pravna pitanja, koja uglavnom pokreće Belgija, zemlja domaćin Eurocleara. Zatim, tu su debate o tome na šta Ukrajina može potrošiti novac, koje uglavnom pokreće Francuska.
I na kraju, tu je šira diskusija o tome ko će učestvovati, kako i koje rizike to nosi.
Belgija se boji da bi neke zemlje koje nisu članice EU – poput Kine, na primjer – počele povlačiti svoje suvereno bogatstvo u Euroclearu usred straha da bi ono moglo biti zaplijenjeno iz političkih razloga. Ovu zabrinutost izrazila je i Evropska centralna banka (ECB).
Međutim, EK je u dokumentu za diskusiju, u koji je RSE imao uvid, jasno stavila do znanja da preduzimanje ovih koraka nije konfiskacija, jer bi glavnica novca i dalje ostala netaknuta. To je takođe jednokratna, privremena mjera.
Belgija se takođe brine da bi mogla sama vratiti novac ako Rusija tuži i pobijedi, iako je EK istakla da ruski sudski nalozi nisu sprovodivi u EU.
Što je još važnije, predložen je i sistem bilateralnih garancija pojedinačnih država članica, koji bi bio zamijenjen 2028. godine kada stupi na snagu novi dugoročni budžet EU.
Zatim se postavlja pitanje kako bi Ukrajini trebalo dozvoliti da potroši otprilike 45 milijardi eura (52 milijarde dolara) koje bi primala svake godine.
Francuska je glasno insistirala da se novac uglavnom koristi za nabavku odbrane u Evropi, dok su drugi pozivali na veću fleksibilnost.
EK je predložila kompromis – jedan dio novca se troši na „ukrajinsku tehnološku i industrijsku bazu odbrane i njenu integraciju u evropsku odbrambenu industriju, uključujući i nabavku odbrambenog materijala“, a drugi dio se koristi za klasičnu budžetsku podršku.
Sada je pitanje hoće li svih 27 država članica EU podržati plan.
Jednoglasnost nije potrebna za potpisivanje zajma za reparacije, ali što se više država članica prijavi, to je veći rizik podijeljen.
Brisel idealno želi da neke od zemalja G7 budu uključene kako bi se osiguralo da ovo nije isključivo poduhvat EU, s obzirom na to da postoje sredstva ruskih centralnih banaka i na drugim mjestima. To bi takođe pomoglo u sprečavanju potencijalnog odliva imovine u eurima ako se, na primjer, Velika Britanija i Japan takođe obavežu.
Jedan zvaničnik EU rekao je za RSE da ako se, recimo, Mađarska i Slovačka ne pridruže, to bi moglo biti kompenzirano time što bi nekoliko bogatih zemalja izvan EU umjesto toga pojačalo podršku.
