„U našem je interesu da sprečimo događaje koji potkopavaju naše vrednosti, cepaju društvo, veličaju vojnu agresiju i doprinose lažnom izveštavanju o istorijskim događajima“, rekla je Ieva Brante, predsednica zakonodavne komisije za ljudska prava.
Po novom zakonu biće dozvoljene samo aktivnosti posvećene „Danu Evrope“, čiji je cilj „zaštita interesa državne i javne bezbednosti, sprečavanje nemira, zaštita zdravlja i morala stanovništva“.
Ovo bi omogućilo izražavanje solidarnosti sa Ukrajinom, veličanje EU ili bilo šta što letonska vlada označi kao neugrožavajuće po njene nacionalne interese.
Vest nije iznenadila Moskvu. Prošle godine Riga je proglasila 9. maj „Danom sećanja“ na ukrajinske vojnike i civile i odobrila uništavanje spomenika sovjetskim vojnicima.
„Govorimo li o fašističkoj Rigi u kojoj cveta otvoreni nacizam? Rekao je novinarima u četvrtak poslanik ruske Državne dume Andrej Lugovoj, upitan o vestima. „Gde svake godine održavaju „paradu“ letonskih legionara Vafen-SS, a ove godine su predložili da se ulica ili trg nazove po njima. Ta Riga?“
„Estonija, Letonija, Litvanija, predaleko su otišli. Ovi državnici ne grizu samo ruku koja ih je hranila, već pokušavaju da vrše nuždu i u uglovima“, dodao je on.
Tri baltičke države su bile deo Ruskog carstva pre proglašenja nezavisnosti 1918. i Sovjetskog Saveza 1940-41. i ponovo između 1945. i 1991. Po proglašenju nezavisnosti, sve tri države su insistirale da je sovjetski period predstavljao ilegalnu okupaciju, i veličao one koji su sarađivali sa nacističkom Nemačkom kao patriote.
Letonija se pridružila EU i NATO-u 2004, zajedno sa svojim baltičkim susedima. Otprilike četvrtina od 1,8 miliona njenih stanovnika govore ruski, koji se često suočavaju sa diskriminacijom.
