Desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila je značajan uspeh na nedeljnim izborima, udvostručivši svoj rezultat sa 10,4 na 20,8 odsto. Ova stranka je osvojila 152 mandata u novom parlamentu, a posebno je bila uspešna u istočnim pokrajinama, nekadašnjoj DDR, kao i među mladima.
U Tirinigiji je AfD osvojila 38,6 odsto, dok je u Saksoniji zabeležila 37,3 odsto. U Saksoniji Anhaltu je rezultat bio 37,1 odsto, a prag od 30 odsto prešla je i u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji i Brandenburgu. U ostalim pokrajinama, većinu je osvojila demohrišćanska CDU, dok je u Bavarskoj dominirala CSU.
Grad-pokrajina Berlin je, međutim, najviše poverenja ukazala partiji Levica, naslednici nekadašnje komunističke partije SED. AfD je u zapadnim pokrajinama osvojila u proseku 18 odsto glasova, dok je u istočnim pokrajinama taj procenat iznosio 32 odsto.
Podaci pokazuju polarizovano glasanje mladih uzrasta 18-24 godine, koji su se najviše opredelili za AfD ili Levicu. U ovoj kategoriji, 25 odsto birača glasalo je za Levicu, dok je 21 odsto podržalo AfD.
AfD je najveći broj glasova dobila od birača starosne grupe 35 do 44 godine, dok je samo 10 odsto birača starijih od 70 godina ukazalo poverenje ovoj stranci. Partije političkog centra, kao što su CDU i SPD, nisu dobro prošle među mladima, sa 13 i 12 odsto glasova.
U velikim gradovima poput Hamburga i Bremena, većina birača je glasala za socijaldemokratsku SPD, koja je na saveznom nivou zabeležila najgori rezultat od 1949. godine. Liberalna FDP, donedavno deo vladajuće koalicije, nije uspela da pređe izborni prag, sa 4,3 odsto glasova, što je 7,1 odsto manje nego na prethodnim izborima.
