Najpopularnija društvena mreža na svijetu promijenila je izgled nekoliko puta, ali je njen cilj ostao isti: da poveže ljude preko interneta i da zaradi brdo novca od oglašavanja.
Ovako je izgledao Fejsbuk kad su ga Mark Zakerberg i šačica prijatelja pokrenuli iz njihovog studentskog smeštaja pre 20 godina.
Od tada je najpopularnija društvena mreža na svetu promenila izgled nekoliko puta, ali je njen cilj ostao isti: da poveže ljude preko interneta i da zaradi brdo novca od oglašavanja.
I sad kad platforma puni 20 godina, evo četiri načina kako je Fejsbuk promenio svet.
Bilo je i drugih društvenih mreža, poput MajSpejsa, pre Fejsbuka – ali se stranica Marka Zakerberga momentalno primila čim je pokrenuta 2004. godine, dokazavši koliko brzo može da uzme maha jedna onlajn stranica ove vrste.
Za manje od godinu dana imala je milion korisnika, a u roku od četiri godine prestigla je MajSpejs, podstaknuta inovacijama kao što su mogućnost da se „označavaju“ ljudi na fotografijama.
Nošenje digitalnog foto-aparata u noćni izlazak, a potom „tagovanje“ prijatelja na desetinama fotografija, bilo je obeležje tinejdžerskog života krajem 2000-ih.
Neprestano usavršavanje „glavne stranice“ je takođe privlačilo mnoge korisnike.
Do 2012. godine, Fejsbuk je premašio milijardu korisnika mesečno i, mimo kratkog odstupanja krajem 2021. godine – kad je broj dnevnih aktivnih korisnika prvi put pao na 1,92 milijarde, platforma je nastavila da raste.
Proširivši se na manje povezane zemlje i ponudivši besplatni internet, kompanija je održala i povećala broj korisnika ove društvene mreže.
Krajem 2023. godine, Fejsbuk je saopštio da ima više od dve milijarde dnevnih korisnika.
Doduše, on je manje popularan nego što je bio među mladima.
Ipak, i dalje je najpopularnija društvena mreža na svetu i doneo je novu eru društvenih aktivnosti na internetu.
Fejsbuk i njegove rivale neki doživljavaju kao osnažujuće alatke povezivanja, dok ih drugi vide kao zarazne činioce destrukcije.
Fejsbuk je dokazao da je sakupljanje naših reakcija na objave izuzetno unosno.
Ovih dana je kompanija Meta, (novo ime Fejsbuka), gigant oglašavanja koji zajedno sa takvima poput Gugls, ima ogroman udeo globalnog novca od reklama.
Meta je prijavila skoro 34 milijardi dolara prihoda u trećem kvartalu 2023. godine, uglavnom nuđenjem visoko ciljanih reklamnih usluga oglašivačima.
Kompanija je prijavila zaradu od 11,5 milijardi dolara.
Ali Fejsbuk je pokazao i da sakupljanje podataka može da pođe po zlu.
Meta je kažnjena više puta za zloupotrebu ličnih podataka.
Medijski najpokriveniji slučaj bio je skandal sa Kembridž analitikom iz 2014. godine, koji je naveo Fejsbuk da plati 725 milijardi dolara da bi se nagodio povodom tužbe zbog značajnog kršenja privatnosti podataka.
Godine 2022, Fejsbuk je takođe platio 265 miliona evra kazne Evropskoj uniji zbog dozvoljavanja da se lični podaci izvlače sa njegove stranice.
A prošle godine je Irska komisija za zaštitu podataka izrekla kompaniji rekordnu kaznu od 1,2 milijarde evra zbog prebacivanja podataka evropskih korisnika izvan jurisdikcije.
Fejsbuk je trenutno uložio žalbu na tu odluku.
Ponudivši ciljano oglašavanje, Fejsbuk je postao krupna platforma za izborne kampanje širom sveta.
Na primer, u pet meseci pred američke predsedničke izbore 2020. godine, tim tadašnjeg predsednika Donalda Trampa potrošio je više od 40 miliona dolara na oglašavanje na ovoj društvenoj mreži, pokazuje istraživanje Statiste.
Fejsbuk je imao i udela u promeni politike iz naroda – omogućivši raznorodnim grupama korisnika da se okupe, vode kampanje i planiraju akcije na globalnom nivou.
Smatra se da su Fejsbuk i Tviter bili ključni tokom Arapskog proleća za koordinaciju protesta i širenja vesti o tome šta se dešava na terenu.
Ali korišćenje Fejsbuka za ostvarivanje političkih ciljeva kritikovali su zbog nekih njegovih posledica, između ostalog i zbog uticaja na ljudska prava.
Godine 2018, Fejsbuk se složio sa izveštajem Ujedinjenih nacija prema kojem nije uspeo da spreči ljude da koriste platformu za „izazivanje oflajn nasilja“ nad narodom Rohingja u Mjanmaru.
Uz pomoć ogromnog uspeha Fejsbuka, Mark Zakerberg je izgradio tehnološku imperiju koja ostaje neprikosnovena po broju korisnika i moći koju ima.
Nove i mlade kompanije, među kojima su Vocap, Instagram i Okulus, kupljene su i dobile su turbo podstrek pod kišobranom kompanije Fejsbuk, koja je promenila ime u Meta 2022. godine.
Meta danas tvrdi da više od tri milijarde ljudi koristi najmanje jedan njen proizvod svakog dana.
A kad nije mogla da kupi rivale, kompaniju su često optuživali da ih kopira – kako bi očuvala dominaciju.
Fejsbukova i Instagramova nestajuća opcija „storija“ slična je ključnoj funkciji na Snepčetu.
Instagram „rilovi“ su odgovor kompanije na izazov koji je postavila aplikacija za deljenje videa TikTok.
Treds je Metin pokušaj da imitira Iks, nekada poznat kao Tviter.
Taktika je postala važnija nego ikad, zahvaljujući širenju konkurencije i strože regulisanom okruženju.
Meta je 2022. bila prisiljena na proda tvorca GIF-ova Gifi uz gubitak, pošto su britanski regulatori blokirali njeno vlasništvo nad ovom uslugom zbog straha od preterane dominacije tržištem.
Uspon i neprestana dominacija Fejsbuka svedočanstvo je sposobnosti Marka Zakerberga da održi ovu internet stranicu relevantnom.
Ali zadržavanje krune najpopularnije društvene mreže biće monumentalni izazov u narednih 20 godina.
Meta trenutno ulaže velike napore u izgradnju biznisa oko ideje Metaversa, koja je navodno u vođstvu u odnosu na rivalske tehnološke gigante kao što je Epl.
Veštačka inteligencija je takođe veliki prioritet za ovog giganta.
I dok se kompanija sve više udaljava od Fejsbuk korena, biće zanimljivo videti šta budućnost donosi za sveprisutnu malu plavu aplikaciju.
