Tinejdžer je izvučen iz ruševina srušene zgrade u turskom gradu Gaziantep u petak rano ujutro, u dramatičnom spasavanju koje je opovrglo realnost da su šanse da se pronađe mnogo više preživelih četiri dana nakon katastrofalni zemljotres ubio desetine hiljada ljudi se brzo smanjuju.
Zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale pogodio je granični region između Turske i Sirije, oblast u kojoj živi više od 13,5 miliona ljudi, pri čemu je poginulo više od 20.000 ljudi. Tela su ležala umotana u ćebad, prostirke i cerade na ulicama nekih gradova, dok su mrtvačnice i groblja preplavljeni.
Pre zore u Gaziantepu, u blizini epicentra zemljotresa, spasioci su izvukli Adnana Muhameda Korkuta iz podruma u kojem je bio zarobljen otkako je zemljotres pogodio ponedeljak. Sedamnaestogodišnjak se osmehnuo gomili prijatelja i rođaka koji su uzvikivali „Adnan“, „Adnan“, pljeskajući i plačući suze radosnice dok su ga iznosili i stavljali na nosila.
„Hvala Bogu što ste stigli“, rekao je, zagrlivši svoju majku i druge koji su se sagnuli da ga ljube i zagrle dok su ga utovarivali u kola hitne pomoći. „Hvala svima.“
Zarobljen 94 sata, ali ne zgnječen, tinejdžer je rekao da je bio primoran da pije sopstvenu mokraću da utaži žeđ.
„Mogao sam da preživim na taj način“, rekao je.
„Imam sina poput tebe“, rekao mu je spasilac, identifikovan samo kao Jasemin, nakon što ga je toplo zagrlio. „Kunem vam se, nisam spavao četiri dana. Kunem se da nisam spavao; Pokušavao sam da te izvučem.”
Broj mrtvih u zemljotresu, koji je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nazvao „katastrofom veka“, porastao je na skoro 21.000, nadmašivši više od 18.400 poginulih u zemljotresu 2011. kod Fukušime u Japanu, koji je izazvao cunami. i procenjenih 18.000 ljudi koji su poginuli u nesreći u blizini glavnog grada Turske, Istanbula, 1999. godine.
Nova cifra, koja će sigurno rasti, uključuje preko 17.600 ljudi u Turskoj i više od 3.300 u Siriji razorenoj građanskim ratom. Desetine hiljada je takođe povređeno, a desetine hiljada je ostalo bez krova nad glavom.
Snimci iz vazduha otkrili su obim devastacije, pri čemu su čitavi kvartovi nebodera svedeni na uvrnuti metal, prah betona i izložene žice.
Iako stručnjaci kažu da bi zarobljeni ljudi mogli da prežive nedelju dana ili više, šanse da se pronađu preživeli na niskim temperaturama se smanjuju. Dok su ekipe hitne pomoći i uspaničeni rođaci kopali po ruševinama – i povremeno nalazili ljude žive – fokus je počeo da se pomera na rušenje opasno nestabilnih struktura.
U Kahramanmarasu, gradu najbližem epicentru, sportska hala veličine košarkaškog terena služila je kao improvizovana mrtvačnica za smeštaj i identifikaciju tela.
Radnici su nastavili akcije spasavanja u Kahramanmarasu, ali je bilo jasno da su mnogi koji su bili zarobljeni u srušenim zgradama već poginuli. Čulo se da je jedan spasilac rekao da se njegovo psihičko stanje pogoršava i da miris smrti postaje previše težak za podnošenje.
Na severozapadu Sirije, prvi kamioni UN-a za pomoć od zemljotresa koji su ušli u područje pod kontrolom pobunjenika iz Turske stigli su u četvrtak, što ukazuje na poteškoće u pružanju pomoći tamošnjim ljudima.
U turskom gradu Antakiji, desetine su se utrčale u pomoć ispred kamiona koji je delio dečije kapute i druge potrepštine. Jedan preživjeli, Ahmet Tokgoz, pozvao je vladu da evakuiše ljude iz regiona. Mnogi od onih koji su izgubili domove našli su sklonište u šatorima, stadionima i drugim privremenim smeštajima, ali su drugi spavali na otvorenom.
„Pogotovo po ovoj hladnoći, ovde se ne može živeti“, rekao je on. „Ako ljudi nisu umrli od zaglavljivanja pod ruševinama, umreće od hladnoće.
Zimsko vreme i oštećenja na putevima i aerodromima otežali su reagovanje. Neki u Turskoj su se žalili da vlada sporo reaguje – percepcija koja bi mogla da povredi Erdogana u trenutku kada se suočava sa teškom borbom za reizbor u maju.
Erdogan je u poslednja dva dana posećivao pogođene gradove.
Turska agencija za upravljanje katastrofama saopštila je da više od 110.000 spasilaca sada učestvuje u naporima i da je otpremljeno više od 5.500 vozila, uključujući traktore, kranove, buldožere i bagere. Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je 95 zemalja ponudilo pomoć.
