Kandidat za predsednika SAD Robert F. Kenedi Mlađi obećao je da će pomilovati „hrabre kazivače istine“, uključujući osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, koji se trenutno nalazi u britanskom zatvoru visoke bezbednosti dok se bori protiv ekstradicije Americi.
SAD „aktivno progone novinare i uzbunjivače“ umesto da se zalažu za slobodu govora, tvitovao je u utorak demokratski kandidat Kenedi. „Ovo nije Sovjetski Savez. Amerika koju volim ne zatvara disidente.”
Asanž rođen u Australiji se zapravo suočava sa doživotnom zatvorskom kaznom zbog svoje uloge u curenju informacija američke vojne uzbunjivače Čelsi Mening. Asanž je uhapšen u Britaniji 2019. godine nakon što mu je Ekvador oduzeo politički azil, dozvoljavajući policiji da uđe u njegovu ambasadu u Londonu, gde je bio skriven sedam godina.
Asanž je potom poslat u zatvor Belmarš, objekat koji se obično koristi za smeštaj nekih od najopasnijih kriminalaca u Velikoj Britaniji.
Kenedi, koji traži nominaciju Demokratske stranke za predsedničke izbore 2024, rekao je da će pomilovati i Asanža i Meninga. Potonja je provela sedam godina u američkom pritvoru nakon što je 2010. procurila gomile poverljivih materijala Vikiliksu, ali joj je tadašnji predsednik Barak Obama 2017. ublažio kaznu.
Američka vlada optužila je Asanža za ohrabrivanje i omogućavanje Meninga i namerava da ga izruči radi suđenja. Asanžovi branioci su tvrdili da bi njegovo suđenje predstavljalo opasan presedan i da se njegovi postupci nisu razlikovali od drugih izdavača poverljivih dokumenata koji su nastojali da zaštite svoje izvore.
Kenedi je naveo niz „drugih hrabrih kazivača istine“ koji zaslužuju slično oslobađanje, uključujući Edvarda Snoudena, koji sada živi u Rusiji. Umesto da ih krivično goni, kandidat za predsednika obećao je da će „istražiti korupciju i zločine koje su razotkrili“.
Kenedi je među tri osobe koje su zvanično objavile svoje ponude za demokratsku nominaciju. Dok je aktuelni predsednik Džo Bajden favorit, Kenedi ima 19%, a autorka Marijana Vilijamson zaostaje sa 9%, prema nedavnom istraživanju Foks njuza.
Bajdenova administracija je saopštila da ne planira da odustane od optužbi protiv Asanža, uprkos pozivima zagovornika slobode medija. Kritičari su optužili Vašington za licemerje, navodeći njegovu naviku da drži lekcije drugim nacijama o slobodi štampe.
