Argentina troši mnogo više nego što zarađuje, a već duguje zapanjujuće iznose: trenutno oko 44 milijarde dolara Međunarodnom monetarnom fondu, što je čini najvećim pojedinačnim dužnikom ove organizacije
Argentina je nekada bila jedna od najbogatijih zemalja na svetu, bogatija od Francuske i Nemačke.
Veliki deo tog bogatstva ostvaren je od izvoza govedine, posebno u Britaniju.
Ali to je bilo pre više od 100 godina.
Sada, zbog duboke ekonomske krizi, čami na oko 70. mestu, najnoviji su podaci Svetske banke .
A sve veći broj ljudi u zemlji jednostavno ne može da priušti da jede goveđe meso, uprkos brojnim grlima koja još uvek tumaraju plodnim travnatim stepama, poznatim kao pampe ili pampasi.
Među njima su Orijana i Samir, mladi par u ranim dvadesetim koji živi u trošnom kraju glavnog grada Buenos Ajresa.
„Veoma je teško“, kaže Orijana.
„Stalno se pitate – ‘kako ću da sastavim kraj s krajem“?
„Mi smo zemlja govedine, ali jedemo samo piletinu jer je jeftinija“.
Čak je i piletina luksuz.
Prošle godine inflacija je dostigla 211 odsto, što je najveća stopa rasta u tri decenije.
Samo u decembru cene su porasle više od 25 odsto.
Porodica živi u malom stanu sa ćerkicom Kjarom, Samirovim roditeljima i njegovim bratom.
Stalno strahuju da li će imati novca da plate račune.
Cene hrane, ali i stanarine, struje i prevoza stalno rastu.
Samir je samozaposlen i bavi se dostavom, ali je zbog ekonomske krize potražnja naglo opala.
Njegova zarada ne može da prati rast cena.
Osim novčanih poteškoća, zabrinut je i zbog sve manje bezbednosti na ulicama prestonice, jer su ljudi sve očajniji.
„Mogu da vas ubiju samo zbog vašeg mobilnog telefona“, kaže on.
Najmanje 40% stanovništva živi u siromaštvu, pokazuju najnoviji zvanični vladini podaci.
Većina veruje da je stvarni broj još veća.
Orijana i Samir su glasali za novog argentinskog predsednika Havijera Mileija, radikalnog desničarskog libertarijanca razbarušene kose i nadmenog ponašanja.
Iako mu je predviđan daleko slabiji rezultat, na prošlogodišnjim izborima je osvojio više od 55 odsto glasova.
„On razume probleme ljudi“, kaže Samir.
„Mislim da je on ono što treba Argentini… da se izbori sa inflacijom“.
Drugi nisu tako sigurni.
Klaudio Paez je nekada bio uspešan poslovni čovek koji je imao lanac od 12 prodavnica slatkiša i prehrambenih proizvoda.
Sada ima samo dve jer su troškovi vođenja radnji i ogromno smanjenje prihoda kupaca pojeli njegovu zaradu.
I očekuje da će biti gore, a ne bolje.
„Ako ekonomski problemi potraju još tri meseca, neću moći da pokrijem moje izdatke“, ističe on.
Sve više ljudi u Argentini mora da se dovija na razne načine da bi preživeli.
Nedaleko od jedne od Klaudijevih radnji, parkiran je mali kombi, čiji prtljažnik je natrpan kartonima jaja.
Zbog niske cene, dolar za 12 komada jaja, stvorio se red.
Ali vlasnik kombija se ne zadržava dugo da ne naiđe policija.
Ulice Buenos Ajresa još krasi kitnjasta arhitektura nastala tokom procvata zemlje u 19. veku, ali vrve i od uličnih prodavaca, ljudi koji vrše razne dostave i divljih taksija.
Analiza zvaničnih podataka, koju je izvršio Nacionalni univerzitet u Salti, pokazuje da crno tržište zapošljava skoro polovinu radne snage u Argentini.
Uz to, malo ko zapravo plaća porez na dohodak zahvaljujući zakonu koji je prethodna vlast donela neposredno pre izbora.
A to je loša vest za zemlju koja je u suštini švorc i koja treba da ostvaruje prihode.
Argentina troši mnogo više nego što zarađuje, a već duguje zapanjujuće iznose: trenutno oko 44 milijarde dolara Međunarodnom monetarnom fondu, što je čini najvećim pojedinačnim dužnikom ove organizacije.
Predsednik Milei kaže da ima rešenja za ekonomsku krizu.
Po struci je ekonomista i veliki pobornik potpuno slobodnog tržišta i ograničenih ovlašćenja i uticaja vlade.
Tokom predizborne kampanje, privukao je mnogo pažnje mašući pravom motornom testerom da bi dočarao njegovu posvećenost smanjenju troškova.
Takođe je obećao da će dići u vazduh centralnu banku i potpuno se otarasiti nacionalne valute, pezosa, i zameniti je američkim dolarom.
No, sprovođenje obe zamisli je odloženo, najviše zbog toga što sama vlada nema dovoljno dolara.
Umesto toga, predsednik Milei je prepolovio vrednost pezosa da bi povećao konkurentnost.
Istovremeno je i broj ministarstava smanjio za skoro polovinu.
I dok je niz mera sadržanih u predlogu zakona poznatog kao „omnibus“ trenutno pred Kongresom, na redu je javna potrošnja.
„Poslednjih 30 godina“, kaže analitičar Serhio Berenstajn, „štampamo novac kao ludi i zbog toga imamo visoku inflaciju.
„Sada, po prvi put imamo predsednika koji razume problem“.
Berenstajn smatra da je jedino rešenje rebalans budžeta, a vlada je obećala da će ga izvršiti do kraja ove godine.
Ali, to će biti „čupavo“, dodaje on.
I tako to postaje pitanje politike.
Milei možda ima jasnu podršku birača, ali nema većinu u Kongresu.
Zapravo, ni približno potrebnu većinu.
Njegova stranka osvojila je samo 15 odsto mesta na parlamentarnim izborima 2021. godine.
Tome treba dodati i otpor moćnih radničkih sindikalnih organizacija u zemlji.
One su prošle nedelje stupile u generalni štrajk i organizovale velike demonstracije širom zemlje.
Desetine hiljada ljudi izašlo je na ulice da bučno protestuje.
Huan Kruz Dijaz, koji radi u konsultantskoj firmi, brine da bi posledice predloženih mera mogle da budu previše štetne.
„Većina ljudi koji su glasali za Havijera Mileija su želeli promenu“, kaže on.
„Ali to ne znači da oni podržavaju taj libertarijanski pristup ekonomiji i državi“.
Kongres će sledeće nedelje glasati o planu predsednika.
Nije uopšte sigurno da će ga i usvojiti.
U svakom slučaju, nema jemstva da će predložene mere uticati na rast inflacije.
A to je jedino bitno većini Argentinaca.
Dijaz veruje da predsednik ima samo „nekoliko meseci“ da preokrene stvari kako bi ljudi počeli da se osećaju bolje.
Čini se da će politički „medeni mesec“ Mileija trajati veoma kratko.
