Nekoliko mediteranskih zemalja saopštilo je u subotu da granična agencija Evropske unije Fronteks mora da radi unutar trećih zemalja kako bi sprečila krijumčare da ugroze živote migranata šaljući ih u Evropu na rizične izlete brodom.
Najviši zvaničnici Španije, Grčke, Italije, Malte i Kipra — koji primaju najviše migranata sa južnih i jugoistočnih granica bloka — rekli su da će liderima EU izneti ideju kasnije ovog meseca da uspostave centre za podnošenje zahteva za azil u susednim zemljama iz kojih uspešni kandidati mogu bezbedno da stignu u Evropu.
Takvi centri bi pomogli da se umanji privlačnost krijumčara, omogućavajući ljudima sa opravdanim strahom za svoju bezbednost u svojim matičnim zemljama da bezbedno putuju u evropske zemlje koje su prihvatile njihove zahteve za azil.
„Izgubili smo toliko vremena dajući izjave i upuštamo se u beskrajno upiranje prstom. U međuvremenu, deca i odrasli nastavljaju da gube živote dok mi ignorišemo slona u prostoriji“, rekao je malteški ministar unutrašnjih poslova Bajron Kamiljeri. „Koliko će nama Evropljanima trebati da priznamo da je jedini način da se spasu životi iskorenjivanje krijumčarenja ljudi jednom zauvek?“
Grčki ministar za migracije i azil Notis Mitarači rekao je da je Fronteksu potrebno više resursa jer „kada su granice dobro zaštićene i dobro nadgledane, gubitak života se značajno smanjuje“.
Mitaračijeve izjave usledile su nakon što su ove nedelje u uzastopnim brodolomima kod grčkih ostrva Lezbos i Kitira poginule najmanje 23 osobe. Grčki ministar je ponovo pozvao vlasti EU da zahtevaju da Turska bolje kontroliše svoje granice i preduzme jače akcije protiv trgovaca ljudima.
Španski ministar unutrašnjih poslova Fernando Grande-Marlaska Gomez rekao je da Fronteks mora da sarađuje sa vlastima u trećim zemljama kako bi sprečio odlaske brodova sa migrantima.
Kiparski ministar unutrašnjih poslova Nikos Nuris izrazio je zabrinutost zbog porasta dolazaka ekonomskih migranata zbog rastućih ekonomskih poteškoća u inostranstvu i ruskog rata u Ukrajini. Rekao je da je „krajnje vreme“ da se treće zemlje koje ne prihvataju povratnike kojima su odbijeni zahtjevi za azil suoče sa sankcijama.
„Za nas je potpuno neprihvatljivo da zemlja odbije povratak svojih građana“, rekao je Nuris.
Podaci kiparskog ministarstva unutrašnjih poslova pokazuju da je od 27.000 migranata koji su stigli do etnički podeljenog Kipra u poslednje dve godine, 6% stiglo čamcima, dok je 94% prešlo tampon zonu pod kontrolom UN iz otcepljene sjeverne trećine.
Nuris je prošle nedjelje otputovao u sjedište UN-a u Njujorku kako bi zatražio pomoć od svijetskog tijela da spriječi takve prelaze.
Ministri su ponovo pozvali EU da usvoji pravedniju politiku preseljenja migranata kako teret ne bi padao uglavnom na južne zemlje EU.
„Moramo poslati snažnu poruku da će Evropa biti otvorena. Evropa će uvek imati vrijednosti koje nas identifikuju i koje će obezbediti sigurno utočište za ljude kojima je potrebna“, rekao je Mitarači. „Ali moramo to da uradimo na organizovan, koordinisan i legalan način i da ne dozvolimo… krijumčarima da naprave taj izbor umjesto nas.
