S obzirom da im rok do kraja nedjelje juri brže nego što iz njih proizilaze sporazumi, pregovarači na samitu UN o klimi bili su u teškoj situaciji u srijedu.
Pregovori u odmaralištu Šarm el Šeik na Crvenom moru počeli su mukotrpno i zaostaju za tempom prethodnih sastanaka pošto su se ministri vlade vratili u Egipat da preuzmu pregovore za tri dana preostala do planiranog zatvaranja u petak.
„Mislim da je pred nama još dug put. Ali ostajem u nadi da možemo doći do dobrih zaključaka“, rekao je za Asošijeted pres visoki zvaničnik Evropske unije Frans Timermans.
Zahtevi da bogate zemlje pruže dodatnu pomoć ugroženim zemljama koje trpe razorne posledice klimatskih promena postali su glavna tačka podele na dvonedeljnom sastanku.
Razvijene zemlje kao što su Sjedinjene Države dugo su se odupirale ideji „gubitaka i štete“ iz straha da će biti finansijski odgovorne za ugljen-dioksid koji su decenijama ispumpavali u atmosferu.
Ali došlo je do omekšavanja pozicija među nekim bogatim nacijama koje sada priznaju da će biti potreban neki oblik plaćanja, samo ne kakav.
„Zemlje koje su posebno pogođene, koje same ne snose krivicu za emisije CO2 industrijskih zemalja kao što je Nemačka, s pravom očekuju zaštitu od gubitka i štete usled klimatskih promena“, rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok. Ona je kasnije priznala da dogovor o tom pitanju možda neće biti moguć u Egiptu.
Timermans, koji je izvršni potpredsednik EU, ponovio je taj stav.
„Svi smo voljni da pronađemo neke značajne korake napred, ali još nismo tamo“, rekao je on.
Male ostrvske države, koje su među najugroženijim porastom nivoa mora usled globalnog zagrevanja, izjavile su da su zabrinute da bi to pitanje moglo da spreči pregovore.
„Nerad mnogih razvijenih zemalja ima potencijal da odugovlači pregovore i nanese razoran udarac nadama sveta u razvoju za uspostavljanje fonda za finansiranje gubitaka i šteta“, rekao je Konrod Hant, visoki diplomata iz Antigve i Barbude.
Bivša irska predsednica Meri Robinson, koja je takođe predsedavajuća grupe starijih bivših globalnih lidera, pozvala je pregovarače na pregovorima o klimi da donesu „pravu odluku“ o finansiranju klimatskih promena za ugrožene zemlje.
„Moramo da vidimo sletanje koje donosi novac najugroženijima“, rekla je ona za AP na marginama klimatske konferencije u Egiptu.
Robinson je pozvao globalne finansijske institucije, uključujući Svjetsku banku i Međunarodni monetarni fond, da oslobode više sredstava kako bi se pomoglo ranjivim nacijama da se oporave i budu spremne za uticaje klimatskih promjena.
„Oni zapravo imaju načina da mnogo više otvore svoje pozajmljivanje, a da ne izgube svoj trostruki A rejting“, rekla je ona.
Ugandska klimatska aktivistkinja Vanesa Nakate takođe je kritikovala kontinuiranu diskusiju i otpor nekih zemalja da se uspostavi struktura finansiranja gubitaka i štete. Ona je takođe pozvala vlade širom sveta da postepeno ukinu fosilna goriva kako bi zadržale cilj Pariskog sporazuma o ograničavanju porasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 stepeni Farenhajta).
„Važno je da se ne pozabavimo samo pitanjem gubitka i štete, već i osnovnim uzrokom gubitka i štete“, rekla je ona.
Taj cilj je dobio podsticaj kada je sastanak Grupe 20 vodećih i ekonomija u razvoju na Baliju završio sa izjavom koja je podržala cilj od 1,5 stepeni i sa 49 referenci na klimu.
Malo otopljenje odnosa između Sjedinjenih Država i Kine na sastanku Grupe 20 na Baliju takođe je podstaklo nadu da dva najveća svetska zagađivača mogu pomoći da se postigne dogovor u Egiptu.
Američki izaslanik za klimu Džon Keri potvrdio je u sredu da su on i njegov kineski kolega Ksi Dženhua nastavili zvanične pregovore nakon što ih je pre tri meseca Kina zamrznula u znak odmazde za put predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi na Tajvan.
Sredina druge nedelje klimatskih samita je generalno „duboka dolina anksioznosti“, rekla je Kristijana Figeres, bivša šefica Ujedinjenih nacija za klimu koja je bila na više od 20 samita, ali ne i na onom u Egiptu. Ona je rekla da je to zato što postoji velika želja da se nešto proizvede iz razgovora, ali „to je i trenutak u kojem ljudi počinju da budu mnogo svesniji kratkog vremenskog horizonta koji je preostao da bi mogli nešto da isporuče do petka. ”
Taj pritisak „nas nas tera da delujemo u skladu sa dvostrukom i nadamo se da budemo kreativniji i pomirljiviji nego što smo možda bili prve nedelje“, rekao je Figueres.
Aleks Skot, vođa klimatske diplomatije u istraživačkom centru E3G, rekao je da spor napredak postignut tokom prve nedelje znači da će „doći nekoliko kasnih noći“ da se pokuša pronaći kompromisna područja.
„Toliko frustracije i besa ključaju“ iz zemalja u razvoju koje o tom pitanju govore od 1991. godine, rekao je Alden Mejer, dugogodišnji analitičar klimatskih pregovora u E3G.
U međuvremenu, novoizabrani brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva dočekan je sa oduševljenjem na pregovorima u Egiptu.
U dva nastupa, da Silva je rekao okupljenima koji su oduševljeni, da će suzbiti ilegalnu seču šuma u Amazoniji, ponovo pokrenuti odnose sa zemljama koje finansiraju napore za zaštitu šuma i nastojati da uskoro budu domaćini svijetskog samita o klimi u prašumi.
Napori Brazila na klimatskim promjenama smatraju se vitalnim jer njegova teritorija amazonskih prašuma pruža ogroman „ponor ugljenika“ svetu gdje se mogu skladištiti emisije, dok bi krčenje šuma podstaklo globalno zagrevanje.
