Kada se kodirane izjave i medijska „otkrića“ prevedu na stvarni jezik sve je verovatnije da se Amerika i aktuelna administracija Bele kuće povlače iz rata u Ukrajini i evropske saveznike u NATO paktu guraju da „preuzmu“ ukrajinsku nesreću. Amerika prepušta Evropi ukrajinski rat. I to uskoro.
Mnogo je indikatora tih američkih planova. Najnoviji je ostavka druge po važnosti ličnosti Stejt departmenta Viktorije Nuland. Ona je bila kreator američke politike u Ukrajini i sada je otišla. Ništa manje nije važna i gotovo skrivena poruka u neobičnom tekstu u „Njujork tajmsu“, listu američke političke elite, koji otkriva deceniju dugu povezanost američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) i Ukrajine i centre duž granice sa Rusijom iz kojih su praćena kretanja ruskih jedinica.
Američka administracija se sada koncentriše na Izrael i Bliski istok i procenjuje da joj je to važnije, jer u Ukrajini je već doživela nepovratan poraz. Ali, i tu ima dosta problema jer je Vašington na neki način postao talac izraelske vlade koja se sve otvorenije protivi mirovnim planovima i politici Bele kuće. Izraelska vlada može da ucenjuje predsednika Bajdena ne zbog jevrejskih glasova na izborima nego jevrejskog novca za predizbornu kampanju. U svetlu poraza u Ukrajini i situacije na Bliskom istoku američka administracija je u neodrživoj poziciji.
I šta će u takvom ambijentu da uradi Evropska unija (EU) koja se uporno predstavlja kao Evropa. Primetna je poprilična panika koja otkriva duboke podele unutar vodećih zemalja koje nagoveštavaju pravi raspad unutar te integracije.
U toj evropskoj panici francuski predsednik Emanuel Makron pokušava da preuzme liderstvo pa je na brzinu, za 24 sata, sazvao evropske lidere i upozorio ih da je situacija u Ukrajini kritična i da je sudbina Evrope u pitanju, pa je poručio da su odlučni da preduzmu sve što je i koliko dugo potrebno. Makron je ponovio staru propagandnu poruku da su Evropljani „ubeđeni da je poraz Rusije suštinski za bezbednost i stabilnost Evrope, Evropa je u riziku…“
Drugi u EU, međutim, nisu podržali Makrona jer njegove reči tumače da one nemaju veze sa Ukrajinom nego sa francuskom centralizacijom kontrole kupovine oružja i vojne opreme. Francuska u EU ima najveću vojnu industriju. U toj funkciji je generisanje straha od Rusije i propagande da Rusija namerava da izvrši invaziju na Evropu. Češki predsednik vlade Petr Fiala je rekao da niko u Evropi ne želi da šalje svoju vojsku u Ukrajinu. A i kancelar Olaf Šolc je poručio da neće biti ni nemačkih ni NATO vojnika u Ukrajini. I sami Francuzi sada demantuju Makrona saopštenjem da Francuska neće slati svoje vojnike u Ukrajinu.
Počele su i svađe pa se kancelar Šolc, u odbrani odluke Berlina da Ukrajini ne pošalje projektile dugog dometa „taurus“, direktno suprotstavio Francuskoj i Britaniji.
I Nemačka je potpisala bezbednosni sporazum sa Ukrajinom kojim se obavezala da će pružati podršku Ukrajini narednih deset godina. Takve sporazume sa Ukrajinom, za koje ipak nije jasno šta u stvarnosti znače, već imaju Britanija i Francuska.
Svi su odavno znali da su NATO vojnici u Ukrajini i da oni, u stvari, upravljaju ratnim operacijama, ali Šolcovo priznanje je to sada i ozvaničilo.
Najveći pritisak na evropske zemlje, posebno na Nemačku da šalju oružje Ukrajini, dolazi od Velike Britanije koja je uz Francusku prva prebacila rakete dalekog dometa. Britanski pritisak se još i pojačao uprkos otkriću razgovora nemačkih oficira o planovima da se bombarduje Krimski most. Taj razgovor je, kako prenose mediji, u Londonu ocenjen kao „dosadan i beznačajan“.
I šta će EU da uradi?
Malo je prostora za ozbiljniji iskorak i šta god da se učini već je kasno. Ostali su samo propaganda i laži a najnovija propagandna ideja je da Rusija organizuje ilegalne migrante da dolaze u Evropu. A sve se oko Ukrajine koristi kao izgovor za povećanje izdataka za vojnu industriju. I u tome opet, pored dosta jake evropske industrije, najveću korist će da imaju američke kompanije.
I zato će Rusija nastaviti rat a institut procenjuje da će te svoje ciljeve Rusija postići do 2026. godine. Ali, institut tvrdi, Rusija to može da postigne samo ako međunarodna pomoć Ukrajini ne bude adekvatna. Ako te pomoći ima onda Rusija ne može da ostvari svoje ciljeve. To je u stvari projekt kojeg nudi institut. Britanci pozivaju Zapad na nastavak rata.
Ali, vodeći američki analitički centar, RAND korporacija je, međutim, pre skoro godinu dana objavila svoju potpuno drugačiju analizu pod naslovom „Izbegavanje dugog rata“. Fokus analize je da ukoliko se rat u Ukrajini nastavi postoji opasnost i od uvlačenja NATO pakta u direktan rat i do upotrebe nuklearnog oružja. I to, upozorava RAND, Amerika mora da spreči, da izbegne, a došlo bi i do raspada transatlantskog jedinstva.
Drugim rečima, nastavak rata u Ukrajini nije u interesu Amerike. Ako se zna da je Britanija glasnogovornik Amerike a i RAND najuticajniji u Americi onda postaje jasno da se i dalje preko rata u Ukrajini nastavlja razaranje EU i Evrope. U stvari, zapadni saveznici više i ne kriju da rat u Ukrajini i nema veze sa Ukrajinom nego sa sudbinom zapadnog savezništva i EU kao instrumenta tog saveza. I, naravno, opstanka NATO pakta.
To je, kako izgleda, ipak neizbežan proces a koliko će trajati nije ni važno. Međunarodni poredak preuzimaju neke druge, nove globalne integracije.
