Poslije ubistva lidera Hezbolaha u Libanu izraelski premijer Benjamin Netanjahu se hvalio da je Izrael poravnao račune, ali ranija izraelska ciljana ubistva dovode u pitanje šta će se zapravo promijeniti, piše AFP.
Smrt Hasana Nasralaha ne samo da nije omogućila Izraelcima da predahnu već je dovela do iranskog raketnog napada na Izrael u znak odmazde za ubistvo lidera svojih saveznika i tada takođe ubijenog iranskog generala.
Izrael je najavio osvetu, a analitičari kažu da je samo pitanje vremena kada će se to desiti.
Hezbolah koji je osnovan 1982. godine uz pomoć Irana, poslije izraelske invazije na Liban, pretrpio je veliki udarac zbog izraelskih napada u kojima je ubijen Nasralah i veliki dio najvišeg rukovodstva Hezbolaha.
Ranije izraelske operacije međutim pokazuju moguća ograničenja takve strategije.
Kada je Nasralahov prethodnik Abas al-Musavi ubijen 1992. godine, Hezbolah nije oslabljen.
Nasralah koji je tada imao 32 godine je zamijenio Al-Musavija i po Netanjahuovim riječima postao „ne samo još jedan terorista“ nego baš „taj terorista“.
Izrael se takođe povezuje s ubistvom visokorangiranog komandanta Hezbolaha Imada Mugnijea u Damasku u eksploziji automobila bombe 2008. godine.
To ubistvo nije oslabilo vojne operacije Hezbolaha, ocjenjuje analitičar Međunarodne krizne grupe Dejvid Vud.
On kaže da time nije otežano regrutovanje ljudi za Hezbolah i ta organizacija je nastavila da razvoja svoj vojni program.
Ovog puta bi se moglo pokazati da izraelski udari imaju veće posljedice jer je desetkovano visoko vojno rukovodstvo Hezbolaha, rekao je Vud i označio to „izazovom bez presedana“ za tu organizaciju.
Izraelska politika ciljanih ubistava počela je poslije Olimpijskih igara 1972. godine u Minhenu kada su naoružani Palestinci iz grupe Crni septembar ubili 11 Izraelaca.
U odgovoru Izrael je pokrenuo operaciju „Božji gnjev“ ciljajući lidere Crnog septembra i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).
Ta strategija se razvila izraelskim napadima na najviše operativce Hezbolaha i palestinskog Hamasa.
Bilo je međutim i neuspjeha, kao što je propali pokušaj trovanja lidera Hamasa Kaleda Mašala 1997. godine u jordanskoj prijestonici Amanu, koji je narušio odnose sa Jordanom samo dvije godine poslije sklapanja mirovnog sporazuma.
Izrael je morao da oslobodi duhovnog lidera Hamasa Ahmeda Jasina za dva izraelska špijuna koje je Jordan uhapsio.
Od napada Hamasa 7. oktobra prošle godine Izrael je izveo nekoliko ubistava visokih zvaničnika, uključujući lidera Hamasa Ismaila Hanijea, komandanta Hezbolaha Fuada Šukra i sada Nasralaha.
Izrael je preuzeo odgovornost za smrt Šukra u južnom Bejrutu, ali još nije potvrdio ulogu u ubistvu Hanijea u Teheranu.
Netanjahu je branio ciljana ubistva nedavno citirajući Talmud, centralni tekst judaizma, gdje piše: „Onog ko dolazi da te ubije, ustani i ubij ga prvi“.
Godinama prije 7. oktobra Hamas i Hezbolah su se naoružavali, kaže Džon Hana iz Jevrejskog instituta za nacionalnu bezbjednost Amerike.
Napad 7. oktobra, kada je ubijeno oko 1.200 ljudi na jugu Izraela, većinom civila, i oteto i u Gazu odvedeno više od 250 talaca, to je izmijenio.
Najnoviji napadi na Hezbolah pokazuju da se vratila doktrina prevencije s osvetom u strategiju izraelske nacionalne bezbjednosti, rekao je Hana dodajući da Izrael sada uveliko degradira vojne sposobnosti i Hamasa i Hezbolaha.
Izraelski ratni cilj postao je pored uništenja vojnih i sposobnosti Hamasa za upravljanje, povratak talaca i osiguranje da Gaza više ne bude prijetnja i povratak raseljenih sa sjevera zbog prekograničnih napada Hezbolaha.
U Izraelu neki postavljaju pitanje da li će Nasralahovo ubistvo tome poslužiti.
Komentator libaralnog dnevnika Harec Josi Melman smtra da će Nasralahova smrt izmijeniti pravila igre samo ako bude ozbiljnih diplomatskih napora da se okonča borba.
„Hezbolah će, uprkos teškim udarcima koje je pretrpio, nastaviti da cilja sjeverni Izrael. I dok se granatiranje nastavlja evakuisani se neće vratiti“, kaže Melman.
