Formula 1 je jedan od holivudskih filmova koji se iščekuje sa najvećim nestrpljenjem.
Sa Bredom Pitom, Demsonom Idrisom i gomilom pravih vozača trkačkih automobila u glavnim ulogama, biće premijerno prikazan 2025. godine.
Interesovanje za film odražava koliko je popularna Formula 1 postala širom sveta.
Stotine miliona ljudi godišnje gleda trke za Veliku nagradu Formule 1, koje se održavaju na šest kontinenata.
Formula 1 je najbrži auto-moto sport od svih, a njeni šampioni postali su svetski poznati.
Otkako je održana prva Velika nagrada Formule 1 na stazi u Silverstonu u Velikoj Britaniji 1950. godine, stekla je vodeću poziciju kao najbrži tip auto-moto trke.
Rekordna postignuta brzina za kola Formule 1 je 378 kilometara na čas.
Najbrži rival Formule 1 po brzini je američka serija trka Indikar.
Najveća brzina u Indikaru samo je neznatno veća – 380 kilometara na čas.
Međutim, automobili Formule 1 su brži u krivinama od Indikara, što ih čini bržim u ukupnom krugu.
Pedesetih su vozila Formule 1 dostizala maksimalne brzine od oko 289 kilometara na čas.
Najbrži te decenije bio je Kuper T51 kog je vozio Australijanac Džek Brabam, koji je u njemu osvojio svetsko prvenstvo 1959. godine.
Bilo je to prvo vozilo Formule 1 koje je imalo motor pozadi.
U roku od dve godine, svi drugi proizvođači trkačkih automobila pošli su njegovim stopama.
Godine 1966, brzine su rasle kako su se motori udvostručili po veličini, sa 220 konjskih snaga na više od 400 konjskih snaga.
Godine 1968, Lotus je proizveo revolucionarni novi dizajn automobila sa aeroprofilnim krilima i spojlerom koji je dostizao brzine od 321 kilometar na čas.
Ova svojstva su podrazumevala „potisnu silu“, što znači da je vazduh vršio pritisak odozgo na kola.
Zbog toga se auto bolje lepio za tlo, a to je značilo da može bezbedno da uleće u krivine pri većim brzinama.
Krila i spojleri postali su standard za svako vozilo, radi veće bezbednosti.
Sedamdesetih su veličine motora porasle na više od 1.000 konjskih snaga, a automobili su pravljeni sa bočnim pragovima da bi mogli bolje da prianjaju za tlo i brže hvataju krivine.
Godine 1978, Lotus 78 Marija Andretija premašio je granicu od 321 kilometar na čas.
Odatle su nadalje naglo skočile i brzine jednog kruga.
Jedan bolid Formule 1, Branam BT46B, pojavio se na sceni 1978. godine sa ventilatorom na repu da bi ga prikovao za zemlju.
Doneo je pobedu Nikiju Laudi sa ogromnom razlikom na švedskoj trci za Veliku nagradu, ali je taj dizajn odmah posle toga bio zabranjen.
Pritisak da se proizvedu sve brži i aerodinamičniji automobili čini Formulu 1 vrlo skupim biznisom za timove koji se u njemu takmiče.
Mercedes je 2018. godine potrošio navodnih 411 miliona dolara za godinu dana na izradu automobila, plaćanje vozača i njihovo prevoženje svud po svetu.
Šefovi Formule 1 su stavili ograničenje na godišnju potrošnju za takmičarske timove.
Godine 2024, ono iznosi 135 miliona dolara.
Pogledajte i ovu priču:
Formula 1 je proistekla iz trka koje je organizovao Automobilski klub Francuske.
Prva trka koja je nazvana Velikom trkom održana je 1906. godine.
Organizacija Formule 1 nastala je 1946. godine – „Formula“ u njenom imenu znači skup pravila za trke, a „1″ je kategorija za najsnažniji tip automobila.
Sve trke Formule 1 održavale su se su Evropi sve do 1953. godine, kad je Argentina bila domaćin Velike nagrade.
Godine 1958, održana je prva Velika nagrada u Africi – u Maroku.
Godine 1976, Formula 1 se proširila na Aziju, sa Velikom nagradom održanom u Japanu.
Prva u Okeaniji održana je 1985. godine, u Australiji.
Od početka Formule 1, trke za Veliku nagradu održavale su se na ukupno 75 staza na šest kontinenata širom sveta.
Nedavno su države Bliskog istoka izrazile želju da naprave staze koje bi bile domaćini trka za Veliku nagradu, kako bi pojačale međunarodni prestiž i turistički potencijal.
Sada postoje staze Formule 1 u Bahreinu, Kataru, Džedi u Saudijskoj Arabiji i Abu Dabiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima – kao i u Bakuu u Azerbejdžanu.
Trke za Veliku nagradu održavaju se i u Meksiko Sitiju, Interlagosu u Brazilu, Šangaju u Kini, Singapuru i Bakuu u Azerbejdžanu.
Amerika je domaćin Velikih trka u Las Vegasu, Majamiju i Ostinu.
Trke za Veliku nagradu održavale su se i na ruskoj stazi Soči, ali je Formula 1 otkazala održavanje trka tamo posle 2022. – godine kad je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.
Formula 1 donosi prihode od 3,4 milijarde dolara godišnje.
Vlasnici američke serije trka NASKAR (najbližeg komercijalnog rivala Formule 1) tvrde da narednih godina žele da donesu 1,8 milijardi dolara u prihodima.
Za razliku od NASKAR-a i Indikara, koji su uglavnom privlačni isključivo američkoj publici, Formula 1 ima obožavaoce širom sveta.
Godine 2021, prijavila je svetsko televizijsko gledalište od 1,55 milijarde ljudi.
NASKAR je 2022. godine imao publiku od 114 miliona ljudi.
Formula 1 takođe privlači stotine hiljada gledalaca njihovih trka za Veliku nagradu uživo.
Dejtona 500, najpopularniji događaj NASKAR-a, privlači mase između 150.000 i 175.000 ljudi, ali je britanska Velika nagrada 2023. godine donela više od 480.000 gledalaca tokom vikenda održavanja trka.
Vlasnik Formule 1, Liberti medija, pokušava da pronađe put na američko tržište protiv NASKAR-a i Indikara.
To objašnjava zašto 2024. godine ne održava manje od tri trke za Veliku nagradu na američkim stazama (od ukupno 24), i zašto sarađuje na predstojećem holivudskom filmu.
Dva vozača koja su osvojila najviše trka za Veliku nagradu su Nemac Mihael Šumaher i Britanac Luis Hamilton – Šumaher je osvojio sedam titula između 1994. i 2004. godine, a Hamilton je osvojio sedam titula između 2008. i 2020. godine.
Emirat Dubaija nagradio je Mihaela Šumahera za njegove pobede veštačkim ostrvom sa luksuznim kućom uz svoju obalu.
Luis Hamilton je koproducent filma Formula 1 preko svoje kompanije Don Apolo.
Istorija Formule 1 je takođe obeležena tragedijama.
Trideset i tri vozača poginulo je u trkama za Veliku nagradu i krugovima za kvalifikacije.
Svet auto-moto trka je 1994. godine bio šokiran smrću Brazilca Ajrtona Sene, koji je osvojio svetski šampionat tri puta.
On je stradao u nesreći tokom trke za Veliku nagradu u Sao Paolu, dok je vodio u trci.
Najskorija smrt bila je Francuza Žila Bjankija.
U 25. godini, on je bio smrtno povređen tokom trke za Veliku nagradu Japana 2014. godine.
