Bivši reprezentativac Crne Gore Dejan Damjanović stekao je epitet fudbalske legende u Aziji.
To najbolje ilustruje podatak da je najbolji strijelac u tamošnjoj Ligi šampiona.
Najbolji period bio mu je u Južnoj Koreji, gde je nastupao za Inčon, Seul u dva navrata, Suvon i Daegu.
Sa Seulom je igrao finale Lige šampiona 2013. godine i triput bio prvak, pa iako je najdublji trag ostavio u tom klubu, rastanak je bio težak.
Razlog je bio prelazak u redove velikog rivala Suvona.
Kako je to popularni Boske opisao prilikom gostovanja u Sportalovog podkasta „Teška priča”, pristalice koje su bile opčinjene njim, nisu mogle da pređu preko takvog poteza.
Ipak, isti nije uslijedio tek tako, već je bio posljedica sukoba sa tadašnjim trenerom Sun Hong Hvangom.
– To je tužna priča, mene su tamo mnogo voljeli. Kad sam ja prešao iz Seula u Suvon, kao da pređeš iz Zvezde u Partizan ili obrnuto. Oni su mene htjeli da ubiju. To je plakanje bilo, oni su palili dresove, bilo je tužno… Mene su toliko voljeli, da su me toliko zamrzili, ne zato što sam ja to htio. Mene je boljelo što oni nemaju predstavu šta se desilo u klubu. Klub je podržao tadašnjeg trenera – rekao je Damjanović, pa nastavio:
– Vratio sam se tamo iz Kine, nebitno kakvi su bili ugovori, šta sam ja mogao, šta nisam, ali ja sam bio u prilici da ostanem u Kini, ali sam se vratio u Seul da završim karijeru. Oni su dvije godine bili jad i bijeda, umalo nisu ispali iz lige. Ja sam se vratio 2016, mi smo bili prvaci. Umjesto da oni podrže nas koji smo tu u interesu kluba, mi smo imali 2017. najgoru sezonu otkako sam bio u Seulu. To je bila sezona gdje smo mi završili peti. Ja to nikad nisam doživio, peti nikad nisam bio za čitavo vrijeme tamo, ma nisam bio ispod trećeg mjesta nikad – kazao je Damjanović.
Opisao je Boske zatim i šta se dogodilo kada je tadašnji trener, uprkos golovima, počeo da ga „sklanja”.
– Mi završimo peti, ja sam izgorio, htio sam da ih pobijem tamo. Prvo trenera, pa sve okolo, a dao 22 gola. Svađam se, ne igram, svaki dan rasprava. Ne gledamo se trener i ja, on meni nešto priča na korejskom, ja njega psujem na srpskom, šutiram loptu. Ne gledamo se, ali on ne može da me skloni skroz, jer sam i pod ugovorom i dajem golove, ali ne igram. Ja svaku na klupi. Uđem, gol, uđem, gol. Postignem 22 gola, a mi završimo peti. Meni ističe ugovor, ovo najgora sezona u istoriji. Tada sam sve to upropastio, ali ne mogu kad je jače od mene. To je ego i nisam mogao da prihvatim da se njemu klanjam i klimam glavom. Tad sam se na krv i na nož povađao s trenerom i klub se okrene i podrži njega. Na kraju su samo treneru dali novi ugovor. Ja sam tada htio da igram Ligu šampiona, jer sam bio u vrhunskom stanju, to je bila 2018. godinem i potpišem za Suvon. Igraju Ligu šampiona i daju mi ugovor na dvije godine, super. Te godine postignem 29 golova, Seul plej-aut baraž za ispadanje, izvuku se sa golom u gostima – rekao je Damjanović.
Na kraju, iako je bilo indicija da bi po okončanju karijere mogao da preuzme funkciju u Seulu, došlo je do bolnog rastanka.
– Sredinom maja je uslijedila velika čistka u Seulu, otišao je taj trener, i sportski direktor, ali meni su zamjerili navijači. To me najviše boli. Pokvario sam tada odnos sa Seulom, gdje sam se svađao u interesu kluba sa trenerom, a oni su mislili da sam veći od kluba. Možda je to tako izgledalo, neću da griješim dušu. Nisam po medijima mnogo „lajao”, ali jesam ovako kada pričamo, svima sam govorio. Sigurno je da ću u nekom smislu raditi sa njima, ali da ću dobiti neku veliku poziciju u smislu šta sam uradio za taj klub. To se neće desiti nikad. Ali na takvim se greškama uči i nije mi krivo što sam to uradio. Poslije takvog haosa su trenera promijenili poslije tri mjeseca – rekao je, između ostalog, Damjanović, a prenosi Sportal.
