Vanredni parlamentarni, pokrajinski, beogradski izbori i izbori u još šezdesetak lokalnih samouprava održavaju se za manje od mjeseca dana, a kampanja je još od dana raspisivanja počela prilično žestoko i prljavo.
Vladimir Orlić , predsednik Skupštine Srbije i funkcioner SNS, upitan šta tek, s obzirom na takav početak, može da se očekuje kako se izbori budu približavali, kaže da je „bivši režim ušao u kampanju kanonadom najprljavijih laži, uvreda i nasilja, ponovo se na svim njihovim nišanima nalazi samo predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i članovi njegove porodice“.
– Od prvog dana kampanje, kada su se zverski ostrvili na majku Aleksandra Vučića, uvredama nezapaćenim i nezamislivim, preko oca, brata, supruge, djece Aleksandra Vučića, zaključno sa najmlađim, šestogodišnjim sinom. Zvijeri se ne ponašaju ovako kako to čine tajkuni i lopovi iz bivšeg režima, uz sve njihove uposlenike, partijske i medijske slugeranje. I neće to promijeniti nikad, ni za mjesec dana, ni za još jednu deceniju. Njihova patološka mržnja ostaje jedino što imaju da ponude. S druge strane, izborna lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ govori o rezultatima, planovima za budućnost. Između one mržnje i ove budućnosti Srbija će napraviti izbor u decembru: za tajkuna Đilasa ili za predsjednika Vučića – trećeg nema.
Jeste li i od koje stranke čuli neke konkretne predloge i planove nakon izbora, tj. politički program, ili se pak sve svodi samo na napade na druge opcije?
– Kad Đilasova lista i pokuša da promumla bilo šta na temu šta poslije izbora, čujete samo namjere da nešto – ruše. „Zaustavićemo radove ovde, zaustavićemo onde, stopiraćemo metro, stopiraćemo Ekspo…“, to je sve. Oni bi da ruše, rasturaju, uništavaju, kivni na sve ono što je za Srbiju dobro, a što ljudi vezuju za ime Aleksandra Vučića jer predstavlja rezultat njegove politike. Tajkunski lažni „desničari“, kad ne napadaju Vučića i Srbiju, jedino se još takmiče međusobno u tome ko će servilniji da bude prema gazdi Đilasu, zakune mu se na vjernost i obeća da će poslije izbora da padne na koljena pred njim i njegovim milijardama. Jedino izborna lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ poziva narod na zajednički rad, završetak auto-puteva i modernih željeznica koje smo započeli, izgradnju novih bolnica i tehnoloških parkova, podizanje plata i penzija, uz jasan plan: da 2027. prosječnu platu podignemo na nivo od 1.400 evra, minimalnu zaradu i penziju iznad 640 evra. U tome je život, u tome je budućnost, to jeste politika. Povratak u prošlost, pustošenje i pljačka nisu nikakva politika – to je čista destrukcija, ubijanje Srbije, koje ne smijemo da dozvolimo.
Vi ste peti na izbornoj listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“. Da li može da se tumači da ćete ostati na istoj poziciji poslije izbora – predsjednik Skupštine, ili ipak idete u izvršnu vlast? Šta vam je, lično, bliže?
– Svi mi koji zastupamo politiku predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, kandidati na izbornoj listi „Srbija ne sme da stane“, a koja okuplja širok narodni pokret ljudi kojima je Srbija na prvom mestu, ali i svi drugi, ozbiljni i odgovorni, koji žele dobro svim porodicama u Srbiji, poštovanje za sve majke i zaštitu za svu djecu, imamo samo jedan, zajednički cilj – da Srbiju sačuvamo, da nam ona još snažnije napreduje u budućnosti. To nam je, svakome od nas, i lično – najbliže i najvažnije. Da toj politici pripadate, za nju da se borite, na bilo kom mestu – čast je najveća na svijetu. O pozicijama i foteljama uvijek su brinuli oni drugi, pa su tako pretvorili svoje partije u tajkunske firme, to su nam uradili i sa Srbijom – onda i nikada više. Nikada pošteni ljudi neće sebi da dozvole ni da zaliče na takve, a posebno nećemo da dozvolimo da nam državu opet privatizuju i onda besomučno čerupaju.
Situacija na Kosovu se, reklo bi se, sve više komplikuje, a pritisci na Srbiju i njeno rukovodstvo su sve jači. Ima li realnog rešenja za to pitanje ili ćemo unedogled da živimo u ovoj pat-poziciji?
– Borimo se za naše Kosovo i Metohiju u nemogućim uslovima, ali ne odustajemo. Znaju i Srbi na KiM ko se jedini za njih bori: politika predsjednika Vučića je obezbjedila 28 povučenih priznanja tzv. Kosova, niko drugi. Jedino on čvrsto saopštava svakome u lice, sa govornice UN i čitavom svetu: Srbija nikada neće priznati tzv. Kosovo, nema za njih stolice u UN, nema članstva u pripadajućim međunarodnim organizacijama, mi čuvamo međunarodno pravo i tražimo da se ono poštuje i u slučaju naše zemlje. Druge niste ni čuli ni vidjeli da to rade. Naprotiv: oni samo navijaju da Srbija propadne na KiM, nadajući se da će tako da slome i čovjeka kog ne mogu politički da pobjede nikako, uprkos milijardama koje su u njegovo rušenje uložili. Pa vam je jasno zašto tu nikakve razlike više nema između zlikovca Kurtija i ovdašnjih ljudskih karikatura iz bivšeg režima – jednako onih „lijevih“ i onih „desnih“, što su skupa na tajkunskom kazanu. Borićemo se i protiv njih, i protiv Kurtija, borićemo se uvijek – za svoju državu i svoj narod.
Dio opozicije uvjeren je da može da pobjedi na beogradskim izborima, a kad je reč o Beogradu, i pojedine stranke desnice ne skrivaju da bi se udružile sa proevropskom opozicijom… Šta na to kažete? Kolike su im šanse u glavnom gradu?
– Sami sebe su već proglasili za pobjednike, svaka čast. Tako je bilo i prošli, kao i pretprošli put, pa se ispostavljalo da su samo lagali svoje glasače. Sad ih lažu još bezočnije, prisjetite se samo kako je to izgledalo na protestima: „ostajemo sa vama na Gazeli do ispunjenja zahtjeva“, pa – prvi pobjegnu kući, „dolazimo u septembru brojniji nego ikad“, pa – oni odu na more, „rušimo vlast na sednici Skupštine“, pa – ne dođu na glasanje uopšte, odu na vikend… Na kraju su izvređali i roditelje ubijene djece, sami sebi dali tapiju da tragično izgubljene živote pretvore u svoju ličnu promociju, izbornu kampanju i sredstvo za zaradu svojih gazda Đilasa i Šolaka. Toliko o njihovim „uvjerenjima“. Ovi lažno „desni“, od DSS, preko Dveri i ostataka Zavetnika, do nepostojećeg POKS, još prošle godine su se postrojili pred Đilasom u pokušaju da zajedno čerupaju Beograd. Da bi pokušali ponovo, to nije nikakva vest. Neka pokušaju – narod će im reći svoje.
U turbulentnim svjetskim okolnostima, šta vi garantujete građanima Srbije ukoliko vaša koalicija ostane na vlasti nakon izbora?
– Tu borbu za narod i državu, za slobodnu, suverenu i samostalnu Srbiju, koja sluša samo svoj narod i samo njegove interese čuva – ne samo da obećavamo već smo to na delu i dokazali. Jedino politika koju predvodi predsjednik Aleksandar Vučić pokazala se sposobnom da u vreme najvećih svetskih kriza i potresa štiti narod, čuva Srbiju, ne odustajući od velikih projekata, razvoja i jačanja, stvarajući bez prekida nova radna mesta, uvijek sve veće i bolje penzije i plate, uslove za život ljudima. I baš svi znaju: da se u vrijeme ovako teških kriza, ogromnih problema, na jedan dan samo vlast nađe u rukama ovih nasilnika što kažu „sve da stane, Srbija da stane, da se vratimo u prošlost i samo da se dokopamo državne kase, a politika nije bitna – bitno je samo da rušumo Vučića!“ – takvi bi za dan srušili Srbiju, rasturili sve, ni kamen na kamenu ostao ne bi. To ne smijemo da dozvolimo. Zato naša poruka „Srbija ne sme da stane“ jeste i naša politika za godine nakon izbora: da radimo i snažno koračamo u budućnost, ujedinjeni i složni. Narod zna: samo glas za Aleksandra Vučića i izborne liste koje on predvodi jeste glas za tu i takvu budućnost. U tom narodu je naša snaga, i biće onako kako narod odluči. Garantujemo da će volja narodna da se poštuje, ona je za nas uvijek – svetinja.
A kolike su šanse opoziciji i na republičkim izborima, s obzirom na to da je i tu slična situacija, najavljuje se saradnja gotovo svih iz opozicije i takozvana prelazna vlada?
– I tu je sve isto: svi ovi što se zaklinju i „zavetuju“ da će da oslobađaju Kosovo puškama (samo da te puške nose tuđa djeca, ne oni), da će da brane Rusiju do poslednje kapi krvi i znoja (tuđe krvi i tuđeg znoja, naravno) – svi oni kažu da će zajedno da prave vladu, samo ako im se ukaže šansa, sa ovima kojima je Kosovo nezavisno, Srbi su im genocidni, a sankcije Rusiji traže svakog dana, ali i svakome drugom kad im to strane gazde zapovijede. Toliko o kompletnom njihovom „patriotizmu“, odlično je što to ljudi mogu da vide. Sve se kod takvih svodi na vlast i pare – one koje očekuju da im gazda Đilas podeli, kako su već radili kad je on bio vlast i trpao 619 miliona evra na svoje račune, a ove poslušnike namirivao iz „Kolubare“ i brojnih ministarstava. Šta bi ta njihova prelazna vlada radila osim što bi otpisali Kosovo, otpisali Republiku Srpsku, Srbe žigosali, pa uvodili sankcije? „Prelazni“ su oni i ovako, bez vlasti: svakog dana prelaze iz jedne partije bivšeg režima u drugu, otimaju se međusobno i kukaju jedni na druge, međusobno nazivaju lopovima i fašistima… Za tu „prelaznost“ ne treba vlada, već to imaju. I odlični su jedino u tome.
