Oliver Ivanović, jedan od političkih lidera kosovskih Srba, ubijen je 2018. godine u Kosovskoj Mitrovici, podeljenom gradu na severu Kosova, a do danas nije rasvetljeno ko su bili izvršioci i nalogodavci.
Kosovsko Specijalno tužilaštvo u februaru 2020. za zločin je optužilo kriminalnu grupu navodno predvođenu Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radoičićem.
O njima se neretko govori kao o „kontroverznim biznismenima“ sa severa Kosova i ljudima koji tamo imaju veliki uticaj.
Sudski proces, pokrenut u julu 2021. godine, vodi se protiv šest ljudi optuženih da su članovi te grupe, ali ne i protiv Veselinovića i Radoičića, jer kosovski zakoni ne dozvoljavaju vođenje postupka u odsustvu.
Jalov sudski proces do danas nije dao rezultate, kao ni paralelna istraga nadležnih organa u Srbiji.
Više o suđenju pročitajte ovde .
Aleksandar Ivanović, bratanac ubijenog Ivanovića, prošle godine je za BBC na srpskom rekao da se „pet godina nismo pomerili sa mrtve tačke – i da dalje tapkamo u mraku“.
„To dugujemo pasivnoj poziciji Beograda, ali i institucijama Prištine koje očigledno nisu dorasle tom zadatku, o čemu svedoče i dešavanja u godini iza nas“, dodao je Ivanović.
Tokom prethodnih više od pet godina istrage i suđenja, kosovske i srpske vlasti saopštavale su da su okolnosti ubistva poznate, najavljivale brzo razrešenje slučaja, ali se i međusobno optuživale.
Ivanović je rođen 1. aprila 1953. u selu Rznići kod Dečana.
U mladosti je želeo da bude pilot, ali je zbog urođene očne mane morao da napusti studije na Vojnotehničkoj školi u Zagrebu i vratio se na Kosovo, gde je postao inženjer i šampion u karateu.
Šira javnost je za njega čula po završetku kosovskog rata 1999, gde se pojavio kao jedan od lidera „čuvara mosta“ koji su kontrolisali most koji spaja severnu, većinski nastanjenu Srbima, i južni, albanski deo Kosovske Mitrovice.
Posle 2000-ih i oktobarskih promena u Srbiji, kada je svrgnut režim Slobodana Miloševića, bio je jedno vreme na čelu Srpskog nacionalnog veća, ali je brzo pao u nemilost Beograda, između ostalog zato što se otvoreno zalagao za izlazak Srba na kosovske izbore.
U dva navrata bio je poslanik u Skupštini Kosova, a od 2008. do 2012. i državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju dok je ministar bio Goran Bogdanović.
Bio je i jedan od retkih srpskih političara koji je tečno govorio albanski.
Pogledajte video: Protestna šetnja u čast Olivera Ivanovića
U januaru 2014. Ivanović je iznenada uhapšen na osnovu optužnice za ratne zločine koju je protiv njega podigao tužilac Euleksa, pravosudne misije Evropske unije na Kosovu.
Ovo je za mnoge bio šok, jer Ivanovića do tada niko, čak ni ekstremni albanski nacionalisti, nije dovodio u vezu sa ratnim zločinima.
Optužnica ga je teretila da je kao član srpskih paravojnih formacija u dva navrata (1999. i 2000.) organizovao maltretiranje i ubistva albanskih civila u Mitrovici.
Tokom većeg dela suđenja, koje je trajalo tri i po godine, Ivanović je boravio u zatvoru, najpre u Prištini, a zatim, posle štrajka glađu, u Kosovskoj Mitrovici, da bi poslednjih šest meseci proveo u kućnom pritvoru.
Prvostepeno je po jednoj tački optužnice osuđen na devet godina zatvora, dok je po drugoj oslobođen.
Pušten je na slobodu tek u junu 2017, nakon što je kosovski Apelacioni sud potvrdio oslobađajuću presudu, dok je osuđujuću poništio i naložio ponovno suđenje.
Rešen da nastavi političku karijeru, Ivanović se u avgustu 2017. kandidovao na izborima za gradonačelnika Kosovske Mitrovice, ispred Građanske inicijative SDP – stranke koju je osnovao i vodio.
Tokom izborne kampanje, u kojoj mu je glavni rival bila Srpska lista, bliska beogradskim vlastima, Ivanović i saradnici bili su izloženi brojnim pretnjama, zbog čega su se neki povukli.
Zapaljen mu je automobil, a u dvorište jednog od bliskih saradnika bačena je bomba, dok je u beogradskim provladinim medijima bio označen kao „izdajnik“ i „strani špijun“.
Ivanović je kritikovao način na koji se u Beogradu pristupilo procesu normalizacije odnosa sa Prištinom i zalagao se da se taj proces zamrzne dok se ne stvore povoljnije okolnosti.
Ali pre svega se žalio da je Srpska lista, uz podršku Vlade Srbije i organizovanih kriminalnih grupa, zavela strahovladu u Kosovskoj Mitrovici.
„Da se odmah razumemo: ti ljudi [Srbi] se ne boje Albanaca nego Srba, lokalnih kabadahija i kriminalaca koji se voze u džipovima bez tablica…
„To su kriminalne strukture uvezane sa politikom u kojima vlada paničan strah od naše kandidature“, rekao je u intervjuu za beogradski nedeljnik Vreme u septembru 2017.
Ivanović je na izborima te godine dobio 16 odsto glasova.
Pobedio je Goran Rakić, kandidat Srpske liste.
Manje od tri meseca posle izbora, 16. januara 2018, Ivanović je ubijen s pet metaka u leđa dok je ulazio u sopstvenu kancelariju u Mitrovici.
Pucano je iz automobila koji je brzo potom pronađen spaljen.
Nije bilo svedoka.
Istragu o ubistvu paralelno su vodili nadležni organi iz Beograda i Prištine koji, međutim, jedni druge međusobno optužuju da kriju dokaze i ometaju pravdu.
Obe strane su tvrdile da je ubistvo organizovao neko sa suprotne strane.
Pogledajte video: Dve istrage o ubistvu Olivera Ivanovića
U novembru 2018. godine, specijalne snage kosovske policije privele su četiri osobe iz severne Mitrovice zbog sumnje da su povezane sa atentatom.
Jedna od njih je brzo puštena, ali su u pritvoru ostala dva policajca Kosovske policijske službe (KPS) – Dragiša Marković i Nedeljko Spasojević, kao i izvesni Marko Rošić.
Priština je potraživala Milana Radoičića, kosovskog biznismena, jednog od lidera Srpske liste, koji se posle ubistva sklonio u Beograd.
Srpske vlasti su odbile da izruče Radoičića, ali je bio ispitan na detektoru laži.
„Radoičić je prošao na poligrafu za ubistvo Ivanovića i ne samo da ga nije ubio, nego nije ni učestvovao u organizaciji, logistici, pomaganju, podstrekivanju“, objavio je potom predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Radoičić, kontroverzni biznismen i političar, sredinom 2023. godine označen je kao organizator smrtonosnih obračuna sa kosovskom policijom u selu Banjska kod Zvečana, na severu Kosova.
Posle tih sukoba u kojima je najpre ubijen kosovski policajac, a potom i trojica naoružanih Srba, Radoičić je došao u Beograd, gde je priveden, ali je Viši sud odbio zahtev tužilaštva da mu bude određen pritvor.
Ipak, zabranjeno mu je da napušta Srbiju i ide na Kosovo, a oduzet mu je i pasoš.
Šta se dešavalo u Banjskoj 2023. godine pogledajte ovde .
Radoičić, za koga su vlasti u Prištini od početka tvrdile da je bio u Banjskoj, naoružan i u vojnoj opremi, prethodno je priznao da je bio na Kosovu u vreme sukoba i da je organizovao naoružanu grupu koja se sukobila sa kosovskom policijom.
U ranijem obraćanju javnosti preko advokata, Radoičić je izneo tvrdnju i da „Beograd ništa nije znao“ o njegovom boravku na Kosovu.
Blizu 16 godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
