Presuda predsedniku bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske Miloradu Dodiku, očekivano, izazvala je reakciju državnog vrha Srbije, pojedinih medija, i to bi bilo, recimo – sve. Red osude presude, red pozivanja na jedinstvo, red ugroženosti Srba, ali na kraju – poziv na dijalog i razgovor sa svima zarad mira. Zanimljivo da vest o presudi Dodiku u pojedinim medijima nije čak zavredila da bude prva, jer je u Srbiji u toku svojevrsno hodočašće slobode u kojem studenti sa svih strana pešače ka Nišu, gde je za 1. mart zakazan veliki skup.
Vlastima koje se grčevito bore svim sredstvima da opstanu tu gde jesu, ova situacija je dobrodošla kako bi još jednom uputili poziv na jedinstvo koje je sada, kako kaže državni vrh, najpotrebnije. Prvu reakciju smo čuli tek u kasnim popodnevnim satima i to posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost. Posle te sednice, javnosti se obratio ministar policije Ivica Dačić, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić se još jednom ubacio u ulogu predsednika svih Srba i avionom se uputio ka Banja Luci da “bude sa narodom kada je teško”.
“Presuda Suda BiH protiv predsednika RS Milorada Dodika predstavlja najveću krizu od završetka rata i rezultat je opšteg napada Sarajeva i nekih zapadnih sila na Republiku Srpsku”, izjavio je Dačić i dodao da je Savet usvojio sedam zaključaka. Vučić je iz aviona uputio poruku da je presuda “sramna, protivpravna, antidemokratska i uperena protiv Republike Srpske i celokupnog srpskog naroda”. Bilo je to prvo njegovo obraćanje povodom presude.
Drugo je usledilo okupljenom narodu u Banjaluci, a treće na konferenciji za štampu sa Dodikom. Pored toga što je treći put ponovio ono što je rekao prvi put i što je sebe stavio u prvi plan – kako je znao šta će se dogoditi i doživeo linč i uvrede, Vučić je imao dve molbe za Dodika koje su, kako izgleda, umnogome ohladile uzavrele glave. Pozvao je Dodika i celokupno rukovodstvo da daju sve od sebe i da razgovaraju sa izabranim predstavnicima Bošnjaka i Hrvata u Bosni i Hercegovini, kao i sa predstavnicima međunarodne zajednice, kako bi svima stavili do znanja da su Srbi opredeljeni za mir. Druga molba se ticala već istaknutog jedinstva srpskog naroda.
Vučić je ponosan što stoji uz Dodika
Zanimljivo je da Vučić ima razumevanje za Dodika i da se, onako kako to samo otac nacije ume, zabrinuo kako sve to podnose Dodikova majka, deca i unuci. Iz nekog razloga nije pomenuo Dodikovu suprugu, jer sigurno ni njoj nije lako. Bez obzira na to, Vučić je ponosan što stoji uz Dodika i ne stidi ga se, uz još jedno podsećanje da će Srbija biti uz Republiku Srpsku. Mora da se primeti i da je Dodik malo spustio retoriku posle sastanka sa Vučićem, kao i da nijedna reč o samostalnosti Republike Srpske i konfederaciji sa Srbijom nije prozborena.
Ako izuzmemo još jednu reakciju senatora Republike Srpske i potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina, koji se nalazi u Moskvi, i koji tvrdi da je presuda Dodiku još jedan pokušaj destabilizacije Srbije u kojoj je u toku obojena revolucija, to bi bilo sve. Možda i najteža konsekvenca ove presude se ogleda u tome da je drugo polufinalno veče za izbor kandidata Srbije za Evrosong kasnilo 11 minuta zbog obraćanja dvojice predsednika u Banja Luci.
Dodik je svojim ponašanjem prema onom delu Srbije koja mesecima protestuje na ulicama gotovo svih gradova, nedvosmislenom podrškom Vučiću, omalovažavanju studenata i slanjem autobusa na lokalne izbore i Vučićeve stranačke skupove, doveo do toga da malo koga u Srbiji zanima njegova sudbina. Čak i na društvenim mrežama njegova ćerka Gorica nema sa kime mnogo da svađa, jer su ljudi poprilično ravnodušni. Društvene mreže su preplavili prebledeli snimci mlađanog predsednika Republike Srpske koji spočitava Ratku Mladiću i Radovanu Karadžića da se “poput nekih baba kriju” i ne dozvoljavaju napredak Republike Srpske i Srbije, odnosno njegovog priznanja da se u Srebrenici desio genocid. Tek ponegde, tu i tamo, naleti se na neki komentar podrške Dodiku.
Zabrinuti ‘otac nacije’
Jasno je da će vlast ovu “krizu” da iskoristi za svoje ciljeve ne bi li dodatno pokušala da građanima “ogadi” studentske proteste koji su inače proglašeni za obojenu revoluciju. Čak je i jedan mitropolit, David kruševački, uporedio studente sa ustašama. Pokušaće Vučić sa još jednim nacionalnim ciklusom da se predstavi kao zabrinuti otac nacije i da traži da svi budu zajedno u ovim teškim vremenima. Ta vremena su, zanimljivo je, uvek teška bez obzira što Srbija, kako on tvrdi, živi period ekonomskog razvoja.
Vučić jednostavno nema prava na grešku, naročito sada kada je suočen sa 24-časovnim protestima. Rado bi se on ogrnuo u onaj stari, olinjali radikalski šinjel i podgrejao poput sarme stare snove o “velikoj Srbiji”, ali ne sme, jer zna kakvu bi reakciju mogao da očekuje od međunarodne zajednice. Svestan je on postojanja crvenih linija i samo je pitanje u kojoj će meri, i da li će, uspeti da obuzda svog brata Milorada sa kojim se svakodnevno čuje.
Ako možemo da govorimo o normalnim reakcija iz Srbije, onda je vredno pomena ona da je ovo prilika da se sve usijane glave malo ohlade i sednu za pregovarački sto i konačno nađu način i konsenzus da kompletna Bosna i Hercegovina uplovi u nešto mirnije vode.
Kada je reč o Miloradu Dodiku, vredi imati na umu upravo studente, naročito ako iskreno misli ono što je rekao o sebi da nije on bitan, jer neko je na društvenim mrežama lepo primetio – i Dodik će izgubiti godinu.
