Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je juče da će država obezbijediti platni promet za Naftnu industriju Srbije (NIS) do kraja sedmice, pod rizikom da i centralna banka i poslovne banke potpadnu pod sankcije Sjedinjenih Država.
Ta privremena mjera ima za cilj da omogući NIS-u da isplati radnike i obavi druge transakcije, nakon što je Ministarstvo finansija SAD uvelo sankcije toj kompaniji zbog većinskog ruskog vlasništva.
NIS je juče saopštio da je počela obustava rada proizvodnih postrojenja u rafineriji u Pančevu usljed nedostatka sirove nafte za preradu, kao posljedica sankcija SAD. Postrojenja će biti spremna za start kada bude dobijena informacija o raspoloživosti sirove nafte.
“Istovremeno, NIS nastavlja snabdijevanje domaćeg tržišta naftnim derivatima bez zastoja, zahvaljujući ranije obezbijeđenim zalihama”, navedeno je u saopštenju. Iz kompanije se nadaju da će u što je moguće kraćem roku ponovo biti uspostavljen redovan rad rafinerije.
Rafinerija u Pančevu je prošle sedmice prešla u takozvani tihi hod, koji prethodi potpunom gašenju pogona. Ruske kompanije Gasprom njeft i Gasprom, koje posjeduju većinski udio u NIS-u, moraju da se odreknu vlasništva u toj kompaniji.
Srbija rizikuje sekundarne sankcije ukoliko njene banke, uključujući centralnu banku, nastave da obavljaju uplate prema NIS-u, ali je Vučić rekao da će te uplate trajati do ponedjeljka.
“Mi ćemo do kraja nedjelje, uz rizik uvođenja sekundarnih sankcija, omogućiti plaćanja prema NIS-u, tako da će imati vremena da isplate plate zaposlenima i dugove dobavljačima”, rekao je Vučić nakon sastanka sa timovima zaduženim za energetsku stabilnost i bezbjednost.
On je dodao da sekundarne sankcije znače da bi sve banke koje obavljaju plaćanja prema NIS-u mogle da potpadnu pod sankcije, a isto važi i za centralnu banku ukoliko ne izda obavezujuće upozorenje da se ne posluje sa pravnim licem pod sankcijama. Poručio je i da to takođe znači da, kada NIS potroši operativne rezerve na pumpama, država neće moći NIS-u da daje gorivo iz svojih rezervi, jer bi se onda cijela Republika Srbija našla pod sankcijama.
Agencija Rojters navodi da bi gašenje rafinerije, čiji je godišnji kapacitet 4,8 miliona tona, pogodilo ekonomiju zemlje, jer NIS, koji zapošljava oko 14.000 ljudi, učestvuje sa oko pet odsto u BDP-u Srbije i obezbjeđuje oko deset odsto budžetskih prihoda.
Srbija ima dovoljno kratkoročnih rezervi i trenutno većinu svojih potreba uvozi iz Mađarske.
Vučić je ranije juče izjavio da nije stigla odluka SAD o produženju licence za rad NIS-a, kao i da je razočaran i iznenađen takvim stavom SAD, pošto ne vidi šta su time dobili. Rusi, po njegovim riječima, ne žele da prodaju udio u NIS-u.
“Nije novac uopšte u pitanju, u pitanju je politika. I to je logično njihovo pravo. Oni su vlasnici. Druga je stvar što mi imamo mnogo muka sa tim. Kao što i Amerikance baš mnogo drugo ne interesuje, osim njihovih geopolitičkih interesa … Za sada strada samo Srbija”, rekao je Vučić.
Iz državnih robnih rezervi će, kako je naveo, naftni derivati biti dostavljani svim drugima vlasnicima pumpi osim NIS-u, kako bi bilo dovoljno goriva. “NIS-ove pumpe čine 48 odsto ukupnog prometa i to će nam biti problem”, rekao je.
Vučić je kazao da država trenutno ima 504.000 tona dizela u rezervama i da do kraja januara neće biti problema sa snabdijevanjem ovim naftnim derivatom. Takođe je poručio i da neće biti problema sa snabdijevanjem benzinom i mazutom.
“Nemamo problema sa rezervama, problem je logistika, gdje će cisterne da kupe naftne derivate. Neki će morati u Ledince, neki u Smederevo. Troškovi su viši za udaljene lokacije”, rekao je Vučić.
Vučić je prošle sedmice rekao da će Beograd dati Gasprom njeftu i Gaspromu rok od 50 dana da prodaju svoj udio u NIS-u ili će država preuzeti upravljanje i ponuditi da ga otkupi.
