Grafikon je naveo da je Srbija odbila da pruži obuku ukrajinskim snagama, ali se obavezala da će poslati smrtonosnu pomoć ili ju je već isporučila. Takođe i da Srbija ima političku volju i vojnu sposobnost da u budućnosti obezbijedi oružje Ukrajini
Srbija, rijetka zemlja u Evropi koja je odbila da sankcioniše Rusiju zbog njene invazije na Ukrajinu, pristala je da isporuči oružje Kijevu ili ga je već poslala, navodi se u poverljivom dokumentu Pentagona, objavio je 12. aprila Rojters.
Dokument u koji je Rojters imao uvid, rezime odgovora evropskih vlada na zahtjeve Ukrajine za vojnu obuku i „smrtonosnu pomoć“ ili oružje, dio je desetina povjerljivih dokumenata objavljenih na internetu poslednjih nedjelja, što bi, kako se navodi, moglo da bude najozbiljnije odavanje američkih tajni posljednjih godina.
Pod naslovom „Evropa – Odgovor na tekući sukob Rusije i Ukrajine“, dokument u obliku grafikona navodi „procjenjene stavove“ 38 evropskih vlada kao odgovor na ukrajinske zahtjeve za vojnu pomoć.
Grafikon je naveo da je Srbija odbila da pruži obuku ukrajinskim snagama, ali se obavezala da će poslati smrtonosnu pomoć ili ju je već isporučila. Takođe i da Srbija ima političku volju i vojnu sposobnost da u budućnosti obezbijedi oružje Ukrajini.
Dokument nosi oznaku „Tajno“ i NOFORN, čime se zabranjuje distribucija stranim obavještajnim službama i vojsci. Datiran je 2. marta, i utisnuto je pečatom kancelarije Združenog načelnika štabova SAD-a.
Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi autentičnost dokumenta.
Kabinet predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i ukrajinska ambasada nisu odmah odgovorili na zahtjev za komentar Rojtersa.
Pentagon takođe nije odmah odgovorio na pitanja Rojtersa o referenci tog dokumenta na Srbiju i ranije je odbio da komentariše bilo koji od dokumenata koji su procurjeli.
Vlast, predvođena Vučićem, zalagala se za neutralnost u ratu u Ukrajini, uprkos dubokim istorijskim, ekonomskim i kulturnim vezama zemlje sa Rusijom.
„Ako je ovaj dokument tačan, on ili pokazuje Vučićevu dvoličnost u odnosu na Rusiju ili je pod ogromnim pritiskom Vašingtona da isporuči oružje Ukrajini“, rekao je za Rojters Januš Bugajski, stručnjak za istočnu Evropu iz Džejmstaun fondacije, instituta za spoljnu politiku.
Ministarstvo pravde istražuje curenje, dok Pentagon procjenjuje štetu nanijetu nacionalnoj bezbjednosti SAD.
Tabela Pentagona, dodaje Rojters, je podijelila odgovore na ukrajinske zahtjeve za pomoć u četiri kategorije: zemlje koje su se obavezale da će obezbijediti obuku i smrtonosnu pomoć; zemlje koje su već obijezbedile obuku, smrtonosnu pomoć ili oboje; zemlje sa vojnom sposobnošću i političkom voljom „da obezbijede buduću smrtonosnu pomoć“.
Austrija i Malta su bile jedine dvije zemlje sa „Ne“ u sve četiri kategorije.
Objavljivanje grafikona dolazi nešto više od mjesec dana nakon što je u dokumentima postavljenim na proruskom kanalu u aplikaciji za globalnu razmjenu poruka Telegram navodno prikazana isporuka srpskih raketa Grad 122mm Kijevu u novembru.
Dokumenti su uključivali manifest pošiljke i sertifikat krajnjeg korisnika ukrajinske vlade.
Moskva je u martu saopštila da je od Beograda zatražila zvanično objašnjenje navodnih isporuka, prenijela je državna novinska agencija TASS citirajući izjavu portparolke ruskog ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove.
Proizvođač oružja Krušik iz Valjeva demantovao je da je Ukrajini poslao rakete ili drugo oružje. Vučić je te navode nazvao „notornom laži“.
„Nismo izvezli nikakvo oružje ili municiju u Rusiju ili Ukrajinu“, rekao je on tokom posjete Kataru 5. marta.
Rojters je naveo da nije mogao nezavisno da potvrdi autentičnost dokumentacije pošiljke objavljene na Telegramu.
Od početka rata u februaru prošle godine, Vučić je pokušavao da izbalansira bliske veze sa Moskvom sa ciljem pridruživanja Evropskoj uniji.
Srbija je jedina među 44 zemlje u Evropi koja odbija sankcije Rusiji.
