Godinama su Albanci radije držali novac ispod dušeka, pored automatske puške AK-47, kako kaže nacionalna šala, nego u bankama. Ali, ako Rama uspije u svojoj namjeri, Albanija bi mogla postati prva bezgotovinska ekonomija u svijetu.
Razlog za ovakav plan leži prije svega u činjenici da se ogroman broj transakcija trenutno odvija „na crno“. Uklanjanje gotovine „apsolutni je prioritet za zemlje s visokom stopom neformalne ekonomije i destabilizujućim količinama nelegalnog novca u finansijskom sistemu“, kaže Selami Džepa, profesor ekonomskih nauka na Univerzitetu u Tirani.
Problem je u tome što ni bankarski sistem ni društvo možda nisu spremni za taj iskorak.
Većina Albanaca više voli da drži ušteđevinu van bankarskog sistema, da novac krije i da, kad god može, plaća gotovinom.
Čak i turistički vodiči za Albaniju često sadrže savjet „gotovina je zakon“. Iako većina lanaca supermarketa i veći restorani primaju kartice, kafići, kozmetički saloni, butici, telekomunikacione kompanije i prodavnice prehrambenih proizvoda, ne primaju.
Procjene govore da siva ekonomija čini između 29 i 50 odsto bruto domaćeg proizvoda
U jednom butiku u centru Tirane, kada je „Politiko“ pokušao da plati karticom, prodavačica je zbunjeno pogledala i pitala: „Gotovina?“
Slično je bilo i u taksiju i u autobusu – kondukter je prezrivo izgovorio: „40 leka“.
Vlada lijevog centra želi da oslobodi Albaniju od onoga što je Evropska komisija u izvještaju o zemlji za 2024. nazvala „velikom neformalnom ekonomijom“ koja guši preduzetništvo i konkurenciju (a da ne pominjemo smanjenje poreskih prihoda).
Procjene govore da siva ekonomija, dio privrede koji se ne evidentira u zvaničnoj statistici, čini između 29 i 50 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Spiro Brumbuli, generalni sekretar Albanskog udruženja banaka, rekao je za „Politiko“ da će vlada i institucije pripremiti plan za postepeno ukidanje gotovine. Sljedeći koraci uključuju određivanje limita za kupovinu gotovinom, integraciju sa evropskim SEPA platnim sistemom do oktobra i uvođenje SEPA instant plaćanja ubrzo nakon toga.
Jedan od problema je što Albanci jednostavno ne vole banke. Nedavna anketa Albanskog udruženja banaka pokazala je da im vjeruje samo 34 odsto stanovništva. Svjetska banka je objavila da manje od polovine Albanaca ima bankovni račun.
Centralna banka Albanije navodi da 78 odsto ljudi „ima pristup“ bankovnom računu, što je manje od evropskog prosjeka od 96 odsto.
Nisu svi uvjereni da ovaj plan ima smisla. Genc Polo, suosnivač opozicione Demokratske partije i bivši zamjenik premijera, rekao je za „Politiko“ da pokušaj zatvaranja sive ekonomije zabranom gotovine „liči na ubijanje kokoške topom“. On je taj potez nazvao „napadom na ličnu slobodu legitimnih vlasnika novčanica“.
Iako je priznao da su albanske banke možda „nespretne i skupe“, pametnija regulacija i više konkurencije iz sektora onlajn plaćanja i kripta bile bi bolji put od zabrane gotovine. On polaže velike nade u to da bi bezgotovinsko društvo smanjilo pranje novca.
Erald Kapri, novoizabrani poslanik stranke desnog centra Prilika, rekao je za „Politiko“ da sumnja da je riječ o političkoj igri. „To je samo još jedna od Raminih ideja da skrene pažnju i odvuče fokus sa stvarnih problema u zemlji, poput korupcije ili visokih troškova života“, rekao je.
Na postepenom prelasku na bezgotovinsko plaćanje rade mnoge razvijene zemlje poput Švedske, Estonije i Irske. Albanija je drugačija priča i skepticizam javnosti je razumljiv.
Nakon pada komunizma početkom 1990-ih, počele su da niču banke i finansijske institucije, zajedno sa „investicionim kompanijama“, koje su obećavale nevjerovatno visoke kamate i do 19 odsto na štedne uloge.
Nekoliko firmi se ubrzo pretvorilo u više od 25, a na vrhuncu tog ludila, svaki šesti Albanac je uložio novac, često cijelu životnu ušteđevinu, u piramidalne šeme. Oni koji su prvi investirali dobijali su izdašne isplate, ali su one vremenom postajale sve manje i rjeđe kako je sistem počeo da se urušava.
Na postepenom prelasku na bezgotovinsko plaćanje rade mnoge razvijene zemlje poput Švedske, Estonije i Irske
Do januara 1997. prve firme su počele da propadaju, što je izazvalo masovno povlačenje sredstava i stvorilo začarani krug kolapsa. U martu je zemlja već bila u haosu, a pobuna je počela. Vojnici i policajci su napuštali svoja mjesta, a mase bijesnih i opljačkanih Albanaca optuživale su vladu da nije spriječila prevaru, pa čak i da je od nje profitirala.
Oko 2.000 ljudi je ubijeno u sukobima između građana i vlasti, kao i od strane bandi naoružanih oružjem opljačkanim iz državnih skladišta – više od milion komada. Ukupno je izgubljeno oko 1,2 milijarde dolara, što je bilo jednako polovini tadašnjeg BDP-a.
Ovaj period izazvao je talase migracija, unazadio zemlju za čitave godine u smislu razvoja i uništio povjerenje građana u banke i državu.
Tokom skoro tri decenije koje su uslijedile, banke nisu uspjele da ponovo izgrade povjerenje.
Dio problema, kaže profesor Džepa, jeste to što banke nude malo pogodnosti i skupe su za korišćenje. To odvraća ljude od otvaranja računa, korišćenja kartica i digitalnih transfera.
Većina banaka je, kako kaže, „zadržala diskriminatorne kamatne stope“. „Visoke za kredite, a vrlo niske za štednju. Međunarodni transferi takođe imaju visoke provizije, što odvraća emigrante od slanja novca“, dodao je.
Domaći digitalni transferi između albanskih banaka takođe su skupi (slanje 500 eura koštalo je i do 50 eura za ovog novinara „Politika“), dok troškovi drugih vrsta transakcija mogu biti podjednako neisplativi.
Devizni kursevi za konverziju leka u euro koje nude banke takođe su izrazito nepovoljni.
I u samoj trgovini, biznisi negoduju zbog provizije i do 3,5 odsto po transakciji za obradu kartica.
Brumbuli iz bankarskog udruženja rekao je da neka preduzeća čak naplaćuju dodatno kada mušterije plaćaju karticom.
Tako izbjegavaju poreze, jer se gotovinske transakcije često ne evidentiraju kroz fiskalne kase.
Guverner Centralne banke Albanije Gent Sejko odbio je da komentariše.
Ambicija da se do 2030. ukine gotovina je smjela, ali uspjeh ipak zavisi od uvođenja jeftine, lako dostupne digitalne platne infrastrukture, što potencijalno uključuje digitalnu valutu centralne banke ili nacionalnu platformu za instant plaćanja.
Iako je Centralna banka Albanije proučavala takve valute i „stejblkoine“ (oblik kriptovalute) kao potencijalna sredstva, još uvijek ne postoji zvanična strategija. Bez jasno utvrđenog plana za te mehanizme, Ramina ideja rizikuje da ostane samo puka ambicija.
