Problem sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), zbog američkih sankcija, trebalo bi da bude riješen najkasnije do Nove godine, najrealnija opcija je da država Srbija otkupi dio od 11,3 odsto vlasništva nad NIS-om, koji je u ovom trenutku u rukama kompanije „Intelidžens“, praktično unuke kompanije „Gasproma“, piše nedjeljnik NIN, pozivajući se na svoja saznanja.
Pošto su ruske kompanije „Intelidžens“ i „Gaspromnjeft“ u ovom trenutku vlasnici ukupno 56,15 odsto NIS-a (11,3 odsto i 44,85 odsto) ovakvom transakcijom bi Srbija i mali akcionari postali većinski vlasnici.
Ovom modelu se prethodnih meseci protivila i ruska strana, ali je izgleda popustila i pristala na njega, ali uz uslov da „Gaspromovom“ „Intelidžensu“ ostane jedna akcija, a da se u ugovor o kupoprodaji unese klauzula da Rusi imaju pravo prečeg reotkupa kada se jednog dana situacija smiri i sankcije ruskim kompanijama budu ukinute.
Nova godina kao datum za konačno rješenje problema uklapa se i sa zalihama nafte i derivata koje Srbija i NIS imaju, tako da ne bi trebalo da bude posljedica ni po rad rafinerije u Pančevu ni po snabdjevenost tržišta derivatima, piše NIN.
Manje vjerovatn opcija je preuzimanje upravljanja NIS-om od strane Srbije modelom licenciranja, a najmanje vjerovatna bi podrazumijevala brzo postizanje dogovora o miru u Ukrajini.
NIN podsjeća da su ove sedmice razgovorali delegacija predvođena predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i delegacija predvođena predsjednikom Upravnog odbora „Gaspromnjefta“ Aleksandrom Djukovim i zamenikom ministra energetike Ruskije Pavelom Sorokinom.
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je da Rusija želi da Srbija ima „stabilno snabdijevanje gasom, uz najbolju cijenu koja je moguća“, kao i da je lično ubijeđen da je odluka Moskve da se gasni aražman produži samo do Nove godine, „donijeta iz komercijalnih i tehničkih razloga i da nema nikakve veze sa politikom“.
„Ne razumijem otkud tolika briga i napetost o trajanja ugovora, kao da postoje sumnje da Rusija može jednog dana da kaže da ga neće produžiti“, rekao je Bocan-Harčenko u intervjuu za današnje Večerenje novosti, negirajući da sadašnja odluka predstavlja držanje Srbije „na kratkom štapu“.
Kako je naveo, „postoji ugovor i saglasnost na najvišem nivou, između dvojice predsjednika, da će snabdijevanje biti stabilno, neprekidno i po najopovoljnijoj cijeni“ i dodao: „Ovo je ugovor najvišeg nivoa i on je dugoročan“.
Ruski ambasador je rekao i da građani Srbije mogu biti mirni da će goriva i energenata biti dovoljno.
„Ono što je ključno, to je da će svaki razgovor, razmjena mišljenja o budućnosti Naftne industrije Srbije (NIS), kako kompanija da preživi ovu situaciju (američke sankcije), ostati u okvirima ugovora iz 2008. o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede između Rusije i Srbije. Nijedna strana, i tu postoji potupno razumevanje, ne želi i neće da krši taj ugovor, što mi uzajmno poštujemo“, naveo je Bocan-Harčenko.
Na pitanje o eventulnoj nacionalizaciji kompanije, on je rekao da „ukoliko bi odgovor na uvođenje nelegitminih sankcija bio mijenjanje udjela vlasništva u kompaniji bez uzajamne saglasnosti, ili da neko nešto oduzima, to bi bilo u suprotnosti sa dosadašnjim ugovorima“.
„S druge strane, kada je riječ o američkim sankcijama NIS-u, stvari treba nazvati pravim imenom – one su i udarac protiv Srbije, vjerovatno zbog toga što niste uveli sankcije Rusiji i što naše zemlje nastavlju da sarađuju“, rekao je Bocan-Harčenko.
Bocan-Harčenko ocijenio je i da su američke sankcije protiv naftne kompanije NIS možda pokušaj da se uzdrma Srbija.
„Sankcije koje je Vašington uveo protiv srpske energetske kompanije NIS i koje su stupile na snagu uoči novog talasa protesta u republici, mogle bi predstavljati još jedan pokušaj da se uzdrma Srbija. Istovremeno, nije isključeno da bi uskoro moglo doći do novog izbijanja protesta u zemlji“, izjavio je Bocan-Harčenko u intervjuu za televiziju Rusija-24, prenosi danas Tass.
Sankcije protiv NIS-a Ministarstvo finansija SAD uvelo je početkom januara 2025, ali je kompanija više puta dobijala odlaganje njihove primene. Sankcije su stupile na snagu 8. oktobra.
„Sve to mogu biti neka poklapanja ili slučajnosti, ali ja više ne vjerujem u slučajnosti“, naglasio je ruski diplomata.
„Aktiviranje sankcija je odlagano, a onda su odjednom ipak odlučili da ih sprovedu – i to baš u periodu uoči talasa protestnog pokreta. Savršeno su razumjeli da bi, u slučaju krizne situacije na energetskom tržištu i teške situacije sa NIS-om, ako se kompanija ne bi pripremila, to svakako izazvalo dodatno nezadovoljstvo u društvu“, dodao je.
Prema riječima Bocana-Harčenka, takav razvoj događaja mogao bi „dodati još goriva protestnom pokretu“, pa „nije isključeno da postoji određena povezanost“.
Podsjetio je da je protestni pokret u Srbiji započeo prije godinu dana kao oštra reakcija na tragediju u Novom Sadu.
„Druga je stvar što je, iako je imao sve karakteristike obojene revolucije, ovaj protestni pokret vrlo brzo u svojim zahtevima prerastao u čisto politički pokret…Jer, na one zahtjeve koji su bili usko povezani s tragedijom u Novom Sadu, kao da se zaboravilo, a u prvi plan je, kako se i očekivalo, izbila politička agenda“, rekao je.
Prema njegovim riječima zato se „može očekivati novi talas protestnog pokreta u najskorije vrijeme“.
